Nemačka: Skoro polovina naučnika doživela neki oblik napada

U koverti je bio papir sa slikom pištolja i natpisom: „Ide u uvo, ostaje u glavi" „Odmah smo to prepoznali kao pretnju smrću", izjavio je  o pismu koje je otvorio prošle nedelje Jan Klas Berends sa Evropskog univerziteta Viadrina u Frankfurtu na Odri. Berends je odlučio da se javno suoči sa tim, pa je pismo objavio na društvenim mrežama uz naslov: „Danas opet pošta od fanova".

Berends je istoričar koji istražuje diktaturu i demokratiju, s posebnim fokusom na Istočnu Evropu. Često komentariše ruski agresorski rat u Ukrajini i kritikuje one koji se u Nemačkoj i Evropi zalažu za smanjenje pomoći Ukrajini. Ovaj stav izražava i na društvenim mrežama, što ga često izlaže oštrim kritikama. Međutim, direktna pretnja smrću označila je novi nivo eskalacije. Time se sada bavi državno tužilaštvo.

Reprezentativna studija nemačkog Centra za istraživanje visokog obrazovanja i nauke (DZHW) iz maja ove godine, zasnovana na anketi oko 2.600 naučnika, pokazala je da je - skoro polovina (45 odsto) nemačkih naučnika doživela neki oblik napada ili pretnji.

Prema autorima studije, neprijateljstvo je često ideološki motivisano. Studija pokazuje: Što je istraživačka oblast aktuelnija i politički kontroverznija, veća je verovatnoća da će naučnici biti na neki način napadnuti. Naučne izjave o temama kao što surat i mir na Bliskom istoku i u Ukrajini ili klimatske promene posebno su na meti.

Naučnici traže pomoć

Povećanje napada na naučnike beleži i Scicomm-Support, organizacija koja je započela je rad u junu 2023. nudeći naučnicima koji su suočeni s pretnjama - hitnu pomoć telefonom, stratešku, psihološku i pravnu podršku. Od osnivanja, njihov vodič za pomoć preuzet je sa sajta više od 2.300 puta. Gotovo 500 komunikatora iz naučne zajednice već učestvovalo je u preventivnim radionicama,a još toliko se prijavilo za buduće radionice.

U 52 slučaja pružena je sveobuhvatna podrška uključujući psihološku i pravnu pomoć. Većina slučajeva prijavljena je u Berlinu i Severnoj Rajni-Vestfaliji, dok su najčešće pogođene društvene nauke. Čak u 63 odsto slučajeva podršku su tražile žene.

Prema rečima Julije Vant iz Scicomm-Supporta napadi na žene često su lične prirode: „Fokusiraju se na stvari poput izgleda ili frizure, s ciljem da umanje nečiju stručnost samo zato što je žena." Ovo naročito pogađa mlađe naučnice.

Naučnica dobija pretnje smrću zbog stavova o zaštiti klime

Ekonomistkinja energije Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) godinama je na meti napada, često uz komentare koji se odnose na njen pol. Vređanja uključuju izraze poput „glupa guska" ili „zeleno sranje".

Kemfert ističe: „Uvek je cilj uvrediti ženu kao takvu i osporiti njenu naučnu kompetenciju. Muške kolege se automatski tretiraju kao autoriteti, a žene - nikada."

Klaudija Kemfert, poznata po svom zalaganju za brzo odustajanje od fosilnih goriva, suočila se sa ozbiljnim pretnjama, uključujući i pretnje smrću. Prema njenim rečima, takve pretnje imaju cilj da je zastraše i odvrate od javnog iznošenja naučnih stavova: „Napadi usmereni na telo i život, poput pretnji smrću, to svakako ostavlja traga."

Kako bi se zaštitila, ona više ne obraća pažnju na uvrede i napade na društvenim mrežama. Te sadržaje sada analiziraju medijski profesionalci u njenom timu, a u ozbiljnim slučajevima angažuje se advokat ili tužilaštvo.

Različiti oblici napada u raznim naučnim disciplinama

Podaci Scicomm-Supporta pokazuju da su od pandemije koronavirusa mete napada i biolozi i istraživači ponašanja. Prema rečima Julije Vant, zastupljene su gotovo sve naučne discipline, uključujući katoličke teologe i filozofe.

Napadi variraju po intenzitetu i formi: od pretećih pisama i telefonskih poziva, preko direktnog obraćanja na ulici ili u prodavnici, do fizičkih napada na javnim mestima.

„Nažalost, ima svega toga", kaže Julia Vant iz Scicomm-Supporta i dodaje da napadnuti naučnici često postaju projekcija za nezadovoljstva ili otpor napadača prema određenim idejama. Ona ističe da je važno ne doživljavati ove napade lično, već kao izraz otpora prema onome što nauka predstavlja. Ona ističe da je broj neprijavljenih incidenata verovatno visok.

Meta napada zbog istraživanja AfD i desnog populizma

Politolog Volfgang Šreder iz Berlina je bivši državni sekretar u Ministarstvu rada u Brandenburgu pod vođstvom SPD-a pre desetak godina, a danas istražuje teme poputAfD-a i desnog populizma. Priznaje da je „otporniji" na uvrede, ali i on primećuje porast napada koji nemaju veze sa naučnim raspravama.

Šreder objašnjava da su u određenim krugovima teorije zavere sve prisutnije i da su ti pokreti postali vidljiviji i sigurniji u svoje stavove. Oni sebe vide kao spasioce zemlje i osobe poput njega smatraju protivnicima koji ih u tome sprečavaju. „U tom smislu", nastavio je Šreder, „oni osećaju da čine nešto dobro time što me provociraju, denunciraju, sankcionišui ili čak prete."