Nemačka spremna da plati za više Evrope

Toliko angažmana za Evropu retko se danas viđa u nekom programu vlade. To pokazuje već i sam naslov Koalicionog ugovora buduće nemačke savezne vlade CDU, CSU i SPD: „Novi podsticaj za Evropu“. Iako pojedinosti ostaju većinom nedorečene, u Ugovoru se ipak uočava da postoji mnogo oduševljenja Evropom.

- pročitajte još: Teška vremena za reformu EU

Nova vlada želi da Evropsku uniju generalno ojača i da je, zajedno sa Francuskom, reformiše – pre svega evrozonu. Ona se zalaže za novi investicioni budžet za evrozonu, a to je projekat za koji se u više navrata zalagao i francuski predsednik Emanuel Makron. Evropski mehanizam stabilnosti (ESM) trebalo bi, prema želji nemačke koalicije, da bude pretvoren u pravi Evropski monetarni fond koji bi državama-članicama pomagao kad zapadnu u poteškoće, a kontrolu nad njim trebalo bi da ima Evropski parlament. A tu je i jedno iznenađujuće obećanje: „Spremni smo i na to da Nemačka uplaćuje veći iznos u budžet Evropske unije“. U pozadina toga je činjenica da će, nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije nedostajati jedna velika zemlja koja je u budžet EU više uplaćivala nego što je iz njega dobijala. Nemačka je spremna da pokrije deo rupe koja time nastaje.

Evropska komisija je, razumljivo, oduševljena tim snažnim evropskim duhom nove nemačke vlade, a oduševljeni su i brojni poslanici u Evropskom parlamentu. Šef poslaničke grupe konzervativne Evropske narodne stranke Manfred Veber, preko Tvitera je poručio: „To je jasan evropski poduhvat i odgovor populistima“. Njegov socijaldemokratski kolega Jo Lajnen izjavio je za nemačku radio-stanicu Dojčlandfunk: „Evropsko ujedinjenje jedna je od poslednjih vizija koje još imamo u politici. (...) Poglavlje o Evropi poruka je ka unutra – ali i poruka partnerima da se s Nemačkom mora računati u pozitivnom smislu“.

„Unija transfera i dugova“?

Evropske ambicije ne nailaze svuda na odobravanje, a naročito se kritikuje finansijski angažman Nemačke. Političari nemačkih Liberala (FDP), ali i Alternative za nemačku (AfD), i na nacionalnom nivou, i u Evropskom parlamentu, kao i neki članovi kancelarkine CDU, upozoravaju na opasnost od formiranja „unije transfera i dugova“, odnosno da će Nemačka morati da plaća tuđe dugove. Ekspert Liberala za ekonomiju Volf Klinc izjavio je da se vladajuća nemačka koalicija, povećanjem uplata u budžet EU, pretvara u „saradnika u kriminalnim poslovima levičarske vlade u Grčkoj“. Klinc strahuje da će Nemačka, koja je godinama smatrana uzorom odgovornog ponašanja prema državnim finansijama, ubuduće plaćati dugove drugih u Evropskoj uniji.

Još oštrija je kritika Klemensa Fuesta iz minhenskoga ekonomskog instituta Ifo. On smatra da je poglavlje Koalicionog ugovora o Evropi „katastrofalno“, jer je Nemačka spremna da plaća više, a da za to ne traži nikakve protivusluge. To je, kaže, „neverovatno lakomisleno i nepromišljeno“. Finansijski slabije zemlje tako se ohrabruju da svoj teret svaljuju na Nemačku, smatra Fuest, a planirani evropski investicioni budžet on smatra suvišnim, jer pojedine države mogu same da investiraju. „Taj program može da se baci u kantu za đubre i da se pravi nov“, kaže Fuest.

Prevelika orijentacija na Francusku

Problematičnim se čini i to što se buduća nemačka vlada u evropskoj politici oslanja samo na nemačko-francusku saradnju. Bez nje, istina, ništa i ne bi funkcionisalo, slažu se stručnjaci, ali Nemačka i Francuska ne mogu ništa da postignu ako se druge zemlje ne priključe. A saradnja na nivou čitave Evropske unije trenutno ne funkcioniše dobro.

- pročitajte još: Pet neobičnih stavki u koalicionom ugovoru

Već i same Makronove ideje o ministru finansija evrozone i povećanju budžeta nisu naišle na odobravanje, ne samo u delu nemačke politike, već i u Austriji, Holandijii pa i trima nordijskim članicama EU. A tu je i nerešeni sukob unutar EU oko migracija i raspodele izbeglica. Pre svih se istočnoevropske članice protive raspodeli izbeglica prema kvotama, iako je to prihvaćeno na nivou EU, na šta Merkelova neprestano ukazuje i što se izričito zahteva i u Koalicionom ugovoru.

Evropska komisija uz to prigovara Poljskoj i Mađarskoj nedostatak poštovanja načela pravne države, a napredak EU usporavaju i pregovori o Bregzitu. Takođe, u praktično svim članicama EU jačaju desno-populističke i EU-skeptične stranke, što takođe otežava „novi napredak Evrope“ kakav priželjkuju CDU, CSU i SPD u Nemačkoj.

Izbori u Italiji kao „prekretnica“

Napredak reformi Evropske unije možda će najviše da zakoči ishod izbora u Italiji, trećoj po veličini zemlji evrozone. Više od polovine Italijana dalo je svoj glas strankama koje ne žele jače povezivanje unutar EU, već slabije. Dve pobedničke stranke, pokret „Pet zvezda“ i „Liga“, koliko god bile različite, protive se produbljivanju evropskih integracija. Kod njih je čak bilo i zahteva za napuštanjem zajedničke valute evra, iako se to u poslednje vreme ne spominje. Uz to, valja imati na umu da će sastavljanje vlade biti teško i dugotrajno, pa Italija i zbog toga otpada kao aktivan učesnik u oblikovanju reformi.

U Berlinu su svesni problema. Najkasnije nakon izbora u Italiji „moramo da se zabrinemo za stanje EU“, kaže Gunter Krihbaum, predsednik Odbora za Evropu u nemačkom Bundestagu. Preti opasnost od potpunog zaokreta. Atmosfera u kojoj se govori o nekakvom evropskom napretku, a koju šire Makron i nemački Koalicioni ugovor, mogla bi da se zatruje i pre nego što do bilo kakvog napretka dođe.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android