Nemački mediji o pregovorima u Butmiru
22. oktobar 2009.„U novembru 1995. godine, nakon dvadesetodnevnih razgovora i troipogodišnjeg rata, u Dejtonu je postignut dogovor o uspostavljanju mira. Moglo bi se reći da je ironično to što se o budućnosti Bosne i Hercegovine ponovo raspravlja u jednoj vojnoj bazi – Butmiru, nedaleko od Sarajeva. U razgovorima učestvuju i predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, a cilj je promena posleratnog Ustava BiH, koji i dalje blokira funkcionisanje te države. Moć centralnih institucija je naime potpuno simbolična.
Dejtonski sporazum ne samo da je BiH podelio na entitete, nego je doveo do toga da ta siromašna i ratom uništena zemlja ima 13 vlada, 180 ministara, tri predsednika i više od 700 poslanika u različitim parlamentima. Pravo veta koje entiteti imaju, blokira gotovo svaku reformu.
Posledice su jasne: BiH je i dalje u letargiji, pogođena velikom nezaposlenošću, a novac - poput dve milijarde pomoći koja je, od 1995. godine, stizala iz inostranstva - završio je u korupcionaškim kanalima. U takvim uslovima, ta država nije u mogućnosti da ispuni uslove koji se od nje na putu evropskih integracija traže“, zaključuje Zidojče cajtung i ističe da „predložene reforme ne prihvata Milorad Dodik, premijer RS, koji traži da reformama Ustava bude obuhvaćeno pravo na otcepljenje entiteta“.
„Evropska unija, međutim, ima još jedan adut ’u rukavu’. Ona je izrazila spremnost da umanji uticaj međunarodnog predstavnika u BiH. Budući ’evropski predstavnik’ imao bi manje uticaja, a to pre svega odgovara premijeru Republike Srpske. Miloradu Dodiku su ’za vratom’ optužbe za korupciju“. Pa ipak, ocenjuje Zidojče cajtung, „opasnije je to što predsednik vlade Republike Srpske umanjuje značaj genocida u Srebrenici“.
Građane zaštiti od riskantnih bankarskih poslova
Zidojče cajtung je u svom današnjem broju okupiran apelima vodećih svetskih finansijskih eksperata, koji poručuju da je posledice nove ekonomske krize moguće izbeći jedino ako glomazni bankarski sistemi budu razmontirani.
Bliski saradnik i savetnik američkog predsednika nadležan za monetarnu politiku Pol Volker kaže da bi bankarske poslove poput žiro i štednih računa građana, ali i privatnih i poslovnih kredita, trebalo odvojiti od riskantnog investicionog poslovanja.
Ironija je u tome, što je zakon, koji takvu poslovnu politiku propisuje, u Americi već postojao, ali je 1999. godine povučen. Ekonomisti smatraju da je to ozbiljno doprinelo privrednoj krizi sa kojom i dalje ceo svet pokušava da izađe na kraj.
Hoće li nova vlada smanjiti poreze?
U poslednjoj rundi pregovora o formiranju nove nemačke vlade i njenom programu, lideri partija Unije (CDU i CSU) i liberala (FDP) postigli su saglasnost o većoj kontroli finansijskog tržišta i odbacili mogućnost povećanja doprinosa za zdravstveno osiguranje građana. Ostalo još da, do večeras, koalicioni partneri saopšte sastav kabineta stare-nove kancelarke Angele Merkel.
Frankfurter algemajne cajtung podseća da je nejasno u kojoj meri će nova vlada umanjiti poreske obaveze građana, a u kojoj opteretiti socijalni sistem. Liberali i hrišćanske demokrate nameravaju da obezbede 60 milijardi evra za potrebe Fonda za socijalno osiguranje, a to dovodi u pitanje razmere zaduživanja i moguće prekoračenje dozvoljene granice.
Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković