„Nema povratka“

DW: Ljudi koji koriste „besplatne" platforme na internetu ili nisu svesni da su oni – to jest njihova privatnost – roba koja se prodaje ili jesu svesni, ali im je svejedno. Može li se išta uraditi kako bi od big data koristi imalo društvo, a ne samo giganti Silicijumske doline?

Mihal Kosinski: Jedan od akcenata našeg naučnog rada je upravo otkrivanje potencijalnih rizika po privatnost. Ali tu treba reći jednu stvar: šta god mi radili ili istraživali, to neće sprečiti kompanije da nasrću na privatnost ljudi. Modeli koje mi razvijamo svakako nisu novost za velike kompanije. Sa sigurnošću znam da i državne i komercijalne institucije marljivo rade na izgradnji modela kako bi prodrli u intimu građana i na osnovu njihovih digitalnih otisaka pokušali da predvide buduće ponašanje. Ja se trudim da pokažem javnosti i donosiocima političkih odluka čemu takvi algoritmi zapravo služe.

Aleksander Niks, šef kompanije Kembrdiž analitika, tvrdio da je da njegova firma poseduje setove podataka za 230 miliona američkih građana – za svakog od njih po 4.000 parametara. Na osnovu toga su i radili kampanju za aktuelnog predsednika Trampa. Koliko precizni mogu biti ti podaci?

Istraživanja koja sprovode drugi naučnici i ja pokazuju da je u pitanju dovoljna količina podataka za izradu veoma preciznih predikcija o našim intimnim crtama i budućem ponašanju. Ne znam sa kojim podacima radi Kembridž analitika. Zapravo, sada kada su upali u nevolje i nalaze se pod istragom (britanske institucije sumnjaju u zloupotrebu podataka, prim. red.), sada tvrde kako baš i nemaju mnogo podataka niti koriste nekakve modele – što je direktno suprotstavljeno onome što su tvrdili ranije. Ali nije važno da li su zaista uspevali da predvide ponašanje ljudi precizno ili nisu. Važno je zapravo da je tako nešto moguće! Naći će se druge kompanije koje će to učiniti, a one se možda neće na sva usta hvaliti time.

Da li se tako otvaraju vrata neograničenoj manipulaciji?

Pitanje je gde povući granicu između dozvoljene i nedozvoljene upotrebe takvih algoritama. Jedna druga stvar postaje prilično očigledna: teško je krivično goniti korisnike ovakvih algoritama. Jer, možete goniti Fejsbuk, Gugl, velike osiguravajuće kuće, zdravstvena osiguranja. Možete goniti i vlade i vladine institucije. Ali teško je goniti strane vlade, teško je goniti male kompanije ili pojedince koji ne rizikuju da izgube mnogo ako nemoralno postupaju. Laptop sa jakim procesorom i nešto memorije daje enormnu moć pojedincu da praktično izvrši invaziju na tuđu privatnost, da manipuliše, crpi privatne informacije. Možda se ne treba fokusirati samo na zakonodavstvo koje će ovakva dela proglasiti nelegalnim, već i na to da društva postanu tolerantnija, sa više jednakosti... tako bismo obezbedili da oni koji žele da nam oduzmu privatnost ili manipulišu izbornu volju imaju mnogo teži posao.

Kada smo kod glasanja, ove godine su izbori u Nemačkoj. Da li ste primetili da postoji upotreba psihometrijskih tehnologija ovde ili drugde u Evropi?

Svi političari će iskoristiti ovakve alatke – slično kao što su se ranije plasirale reklame na radio, televiziju ili u novine. S obzirom da svi delovi političkog spektra koriste nove tehnologije, došli smo do situacije u kojoj te tehnologije više nikome ne daju odlučujuću prednost. I Hilari Klinton i Donald Tramp su obilno koristili psihološko targetiranje. Zapravo, Klintonova – ako sam dobro razumeo – potrošila je tri ili četiri puta više novca radeći ono isto zašta optužuju Trampa. Na posletku, ne verujem da imamo načina da ih sprečimo da to rade. To bi zahtevalo da isključimo Fejsbuk i Gugl ili da im zabranimo da objavljuju oglase. Zapravo, čak i da neki političar ne želi da koristi psihološko targetiranje, to će za njega učiniti Fejsbuk i Gugl kojima plati oglase. Jer oni takođe imaju optimizaciju, Fejsbuk će recimo upamtiti ko pozitivnije reaguje na oglase i skoncentrisati se na te ljude. Čitav model digitalnog marketinga čini ovo u velikoj meri neizbežnim i psihološko mikrotargetiranje će se nastaviti. Nema povratka.

*Mihal Kosinski je psiholog i stručnjak za baze podataka koji predaje na Biznis školi Stanford. Dospeo je u fokus svetskih medija prošle godine nakon saznanja da je firma Kembridž analitika, koja je pomagala u kampanji Donalda Trampa i zagovornika Bregzita, ukrala i zloupotrebila njegov model obrade podataka. Kosinski je gost trodnevnog Global Media Foruma koji DW organizuje u Bonu.