Nemačka hitno mora da gradi vrtiće

Verner Boksberger je mesecima na sve strane pokušavao da nađe mesto u vrtiću za svog sina. Svuda je nailazio na isti odgovor: „Sve je puno, na listama čekanja se ostaje predugo, a mesta se dobijaju samo preko veze“, priča Verner. Isti problem ima oko pola miliona roditelja u Nemačkoj koji, ne nalazeći mesto u državnom obdaništu, odlaze u privatna koja staju preko 800 evra mesečno.

Ministarkin plan

Ministarka za porodicu Kristina Šreder tvrdi da nedostaje oko 160.000 mesta u vrtićima i planira da ih ubrzo obezbedi. Naime, 1. avgusta 2013. godine će roditelji imati pravo na mesto u jaslicama za svu decu mlađu od tri godine – za stariju decu, to pravo već imaju. Ukoliko novi kapaciteti ne budu izgrađeni ekspresno, očekuje se talas tužbi protiv države. Ministarkin plan zato predviđa zahtev da velike firme imaju svoje vrtiće, snižavanje birokratskih prepreka i građevinskih standarda za gradnju novih obdaništa, te povoljne kredite. „Da, možemo uspeti ako se savezne zemlje, opštine i gradovi drže finansijskih obaveza koje su preuzeli na konferenciji 2007. godine“, kaže Šrederova.

Tu upravo leži glavni problem – opštine i gradovi, osim što se poslovično žale na tanke budžete – nemaju ni dovoljno vaspitačica i prateće radne snage. U Nemačkoj, naime, jedna vaspitačica sme biti zadužena za najviše petoro dece, a obrazovane vaspitačice već imaju pune ruke posla – što u državnim i privatnim vrtićima, što samostalno. „Borimo se za svako mesto, ali ne treba se zavaravati – u mnogim gradovima nećemo uspeti“, kaže Štefan Artikus, direktor Saveza nemačkih gradova.

Vrtići ili roditeljska naknada?

Svesna situacije, Vlada planira da sledeće godine daje naknadu od 150 evra mesečno roditeljima koji za svoju decu starosti između jedne i tri godine ne mogu da nađu mesto ili pak ne žele da ih daju u vrtić. To je samo guranje problema pod tepih, kritikuje šef Zelenih Čem Ozdemir: „Kaskamo mnogo za potrebama. Za nas, kao četvrtu svetsku ekonomiju, upravo je sramotno da ne možemo da ispunimo sasvim banalnu želju ljudi da imaju i porodicu i posao. Rešenje je da se svaki evro i cent planirani za roditeljsku naknadu investiraju u izgradnju kapaciteta vrtića.“

Još jedan argument za vrtiće, a protiv naknade za podizanje dece kod kuće jesu istraživanja koja potvrđuju lošiji razvoj govornih sposobnosti kod dece koja ne idu u obdaništa. Taj problem posebno je izražen ako deca dolaze iz socijalno ugroženih ili migrantskih porodica. Jedan važan korak ka većim kapacitetima već je napravljen – u Nemačkoj se od nedavno dečja graja ne smatra medicinskom bukom pa komšije više ne mogu da se zvanično žale na vrtiće i traže zabrane izgradnje. Ranije je zvuk dečje igre bio izjednačen sa zvukom bagera ili pneumatskog čekića.

Autor: Nemanja Rujević (ard, dpa, dw)

Odg. urednica: Ivana Ivanović