Nemačka i Izrael: „Večna odgovornost“

„Masovno ubistvo Jevreja počelo je u Nemačkoj. To su planirali i izveli Nemci. Zbog toga svaka nemačka vlada snosi večnu odgovornost za bezbednost države Izrael i zaštitu jevrejskog života. Nikada nećemo zaboraviti milione žrtava i ogromnu patnju.“

To je rekao Olaf Šolc u martu prošle godine u Jerusalimu. Nemački kancelar je bio na svom prvom putovanju u Izrael, i upravo je bio posetio memorijalni centar Holokausta „Jad Vašem“. Tom prilikom je dao fundamentalne izjave o odnosima Nemačke i Izraela.

To je odnos posebne vrste i uvek će ga oblikovati Šoa, masovno ubistvo šest miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke.

„Izuzev Nemačke“

Ipak, od 1965. kada su uspostavljeni puni diplomatski odnosi, oni su se impresivno razvili.

Prvih nekoliko godina u svakom izraelskom pasošu je pisalo: „Ovaj pasoš važi za sve zemlje – izuzev Nemačke.“ Mlada država Izrael želela je strogu distancu od „zemlje ubica“. Avi Primor, izraelski ambasador u Nemačkoj od 1993. do 1999. čak je jednoj od svojih knjiga dao naslov „...izuzev Nemačke“.

Od ključnog značaja za približavanje Nemačke i Izraela bio je Luksemburški sporazum postignut u septembru 1952. koji su potpisale Savezna Republika Nemačka s jedne strane i Izrael i Konferencija za jevrejska potraživanja (Jewish Claims Conference) s druge strane.

Sporazumom su regulisana nemačka plaćanja i usluge, kao i dobrovoljna obaveza vraćanja imovine otete od Jevreja.

Adenauer i Ben-Gurion

Kancelar Konrad Adenauer (CDU) progurao je sporazum u Bundestagu, delimično protiv glasova svog poslaničkog kluba, a ubrzo potom je postao „lice približavanja“ na nemačkoj strani.

Za rano pomirenje dve zemlje se veoma zalagao David Ben-Gurion (1886-1973), legendarni prvi premijer Izraela. On je bio taj koji je promovisao stav o „drugačijoj Nemačkoj“.

Ben-Gurion i prvi kancelar Konrad Adenauer (1876-1967) sreli su se samo dva puta u životu – 1960. i 1966. Ipak, dvojica državnika su delovali kao daleki prijatelji.

Veliko uzbuđenje je nastalo 1964. kada se saznalo za tajne nemačke isporuke oružja Izraelu. No, to je bio poslednji podsticaj za uspostavljanje potpunih diplomatskih odnosa 1965.

Korak je teško pao mnogim ljudima u još mladoj jevrejskoj državi. Dolazak prvog nemačkog ambasadora izazvao je nemire.

Vili Brant – prvi nemački kancelar koji je posetio Izrael

Odnos se polako jačao kroz zajedničke komemoracije i posete predstavnika nemačke vlade.

U junu 1973. socijaldemokrata Vili Brant (na funkciji 1969-1974) bio je prvi nemački kancelar koji je otputovao u Izrael u petodnevnu državnu posetu.

Helmut Šmit (na funkciji 1974-1982) bio je socijaldemokratski kancelar u teškim vremenima za odnose između dve zemlje – i nikada nije posetio Izrael.

Gerhard Šreder, takođe socijaldemokrata (na funkciji 1998-2005), boravio je u dvodnevnoj poseti Jerusalimu 2000. i naglasio da je došao „kao prijatelj Izraela i kao prijatelj njegovog naroda“.

Za svojih 16 godina kao kancelar (na funkciji 1982-1998), demohrišćanin Helmut Kol je samo dva puta posetio Izrael.

Zato je njegova partijska koleginica Angela Merkel (na funkciji 1998-2021) posetila je Izrael češće nego svi drugi kancelari zajedno: bila je ukupno osam puta, poslednji put u oktobru 2021.

Dve godine posle posete Vilija Branta, 1975. Jicak Rabin je bio prvi šef izraelske vlade koji je posetio Saveznu Republiku Nemačku i Zapadni Berlin.

Nijedan šef vlade ili ministar DDR-a nikada nije posetio Izrael. Istočni Berlin je podržavao palestinsko-arapski tabor i video Izrael kao „cionističkog neprijatelja“.

Govor Angele Merkel na nemačkom u Knesetu

Šefovi vlada SR Nemačke, a posebno Angela Merkel, uvek su i nedvosmisleno isticali pravo Izraela na postojanje.

Međutim, paralelno sa izraelskom politikom naseljavanja na palestinskim teritorijama, oni su se stalno zalagali za rešenje dve države između Izraelaca i Palestinaca i to pominjali u apelima palestinskoj strani. Svako novo izraelsko naselje propraćeno je upozorenjima Nemačke da ne opterećuje dodatno napetu situaciju u zemlji.

Vrhunac međusobnih odnosa svakako je bio govor Angele Merkel u Knesetu. Ona je 2008. bila prva strana šefica vlade koja je govorila u parlamentu Izraela. Govorila je na nemačkom, jeziku počinilaca:

„Svaka nemačka vlada i svaki kancelar pre mene bili su posvećeni posebnoj istorijskoj odgovornosti Nemačke za bezbednost Izraela. Istorijska odgovornost Nemačke je deo državnog rezona moje zemlje. To znači da za mene kao nemačku kancelarku, bezbednost Izraela nikada ne može biti stvar pregovora.“

Inače, tadašnji lider izraelske opozicije zvao se Benjamin Netanjahu – i kritikovao je to što je Angela Merkel održala govor na nemačkom.

Vladine konsultacije?

Tokom posete Jerusalimu 2022. Olaf Šolc se izjasnio za što skoriji poziv na konsultacije dve vlade u Berlinu. To se još nije dogodilo. Ovo je možda najjasniji pokazatelj otuđenja uprkos, svim istorijskim obavezama.

Prve vladine konsultacije su održane u Jerusalimu 2008, a tokom narednih deset godina održano ih je još šest, tri u Berlinu i tri u Jerusalimu. Prema brojnim posmatračima, ovakav sastanak je sada teško zamisliv, s obzirom na političku konstelaciju u izraelskoj vladi.

Šolc je doduše čestitao premijeru Netanjahuu nakon što je ponovo preuzeo dužnost krajem 2022. i pomenuo posebno i blisko prijateljstvo između dve zemlje.

Ali Nemačka kritički gleda na uključivanje desničarskih ekstremističkih partija i političara u njegovu vladu. Njihovi ciljevi uključuju kontroverznu reformu pravosuđa, ponovno uvođenje smrtne kazne i širenje naselja u oblastima na koje Palestinci polažu pravo za svoju buduću državu.

Uzajamna otvorenost

Nemačka vlada je od ovog februara jasno kritikovala kurs izraelske vlade kao nikada ranije.

Najpre su ministar pravosuđa Marko Bušman (FDP) i ministarka inostranih poslova Analena Berbok (Zeleni) pozvali na nezavisno pravosuđe i očuvanje vladavine prava. Predsednik Frank-Valter Štajnmajer (SPD) takođe je dao neuobičajeno političke izjave i izrazio zabrinutost zbog „restrukturiranja vladavine prava“ koje planira izraelska vlada.

A u martu ove godine, prilikom posete Netanjahua, kancelar Šolc je na zajedničkoj konferenciji za štampu rekao: „Kao partner u demokratskim vrednostima i bliski prijatelji Izraela, veoma pažljivo pratimo ovu debatu i – ne želim to da krijem – to činimo sa velikom zabrinutošću.“

Pored svega toga, Nemačka i dalje ima problem s ponekad ogromnim antisemitizmom. Ambasador Izraela u Nemačkoj, Ron Prosor, češće i više opominje nego bilo koji njegov prethodnik.

I tako se barem može konstatovati: Nemačka i Izrael danas razgovaraju otvorenije nego što su to činili dugo vremena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.