Nemačka kultura sećanja - više od Holokausta?

Nemačka kultura sećanja ili odnos Nemačke prema sopstvenoj prošlosti, na međunarodnom nivou decenijama se smatra merilom za suočavanje s mračnom prošlošću i za sećanje na žrtve nacističke vladavine.

Međutim, već neko vreme raste pritisak da se u nemačku kulturu sećanja integriše i nemačka kolonijalna prošlost kao i istorija migracija.

Kada je vlada Olafa Šolca došla na vlast 2021. koalicionim sporazumom je propisano da bi trebalo reformisati kulturu sećanja kako bi uključila kolonijalnu istoriju kao i istoriju ljudi koji su imigrirali u Nemačku. U februaru je kancelarija savezne poverenice za kulturu Klaudije Rot (Zeleni) objavio nacrt na s predlozima reforme. Naslov: “Okvirni koncept za kulturu sećanja”. Prema ovom nacrtu, reformisano pamćenje trebalo bi da u budućnosti obuhvati pet područja, a to su istorija nacionalsocijalizma, istorija nepravednog režima Socijalističke partije jedinstva (SED) u doba DDR-a, kolonijalna prošlost, istorija demokratije i useljavanja.

Međutim, kada se za ovaj nacrt pročulo, kritika je bila sve glasnija. Posebno su rukovodstva memorijalnih centara posvećenih Holokaustu kritikovala planove Klaudije Rot.

Trebalo bi da se izbegne "konkurencija žrtava"

Predstavnici ovih institucija potpisali su pismo u kojem se navodi da će novi okvir pokrenuti "promenu paradigme koja će dovesti do temeljnog slabljenja kulture sećanja" te da će "odstupiti od dugogodišnjeg konsenzusa da ne smeju da se relativizuju nacionalsocijalistički zločini“.

Za potpisnike pisma, sugestije Klaudije Rot ne pojašnjavaju centralnu važnost "zločina protiv čovečnosti, Šoe" za Nemačku i stoga bi mogle da se "shvate kao istorijsko-revizionističke u smislu trivijalizacije nacističkih zločina". Kritika je bila toliko jaka da je kancelarija vladine poverenice uklonila tekst nacrta sa svog sajta.

Tahir Dela je glasnogovornik Inicijative crnci u Nemačkoj (ISD), nevladine organizacije koja zastupa interese crnaca u Nemačkoj i koju je Savezna kancelarija za kulturu pozvala da komentariše prve predloge.

Dela je pozdravio uključivanje kolonijalne istorijije u širu kulturu sećanja, ali je istakao da se ne radi o "takmičenju žrtava". Njegova inicijativa želi da bude deo razmene između memorijalnih centara Holokaustu, spomenika za Sinte i Rome i ustanova koje podsećaju na nepravdu istočnonemačkog režima kako bi se jasno pokazalo "da bi moralo i trebalo da se istorijska iskustva, priče o progonu, i pojedine istorijske epohe posmatraju kao isprepletene priče".

„Radi se o tome da govorimo o kolonijalnom kontinuitetu koji se proteže izvan kolonijalnog razdoblja u nacističku eru, da su postojale preteče, da tako kažem, pre nego što je Nemačka uopšte zvanično postala kolonijalna sila, da je Nemačka bila umešana u kolonijalne zločine i porobljavanje", kaže Dela za DW.

Dela vidi trenutne izazove klimatskih promena, migracija, raseljavanja, stalnih ekonomskih nejednakosti i rasizma, uključujući netrpeljivost protiv crnaca, kao dirketne posledice evropskog kolonijalnog razdoblja. "Bojim se da je ova reakcija delimično posledica činjenice da moramo 'obraditi' istoriju koja nije posebno pozitivna za nemačku istoriografiju i za nemačku sliku o sebi. Mnogo građana teško razume te aspekte nemačke istorije", dodaje Dela.

Kultura sećanja u globalizovanom svetu

Sebastijan Konrad, profesor globalne i postkolonijalne istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, takođe ne vidi nikakvu trivijalizaciju nacističke ere u predlozima Savezne kancelarije za kulturu.

"Ne delim premisu kritike koja ide u smeru zaključka da čim se setimo nečeg drugog, to relativizijemo ", rekao je za DW. Za Konrada, rasprava o kulturi sećanja odražava šira društvena pitanja; posebno pitanje migracija u Nemačku od 2015. Po njegovom mišljenju, o tome mora da se razgovara i na nivou politike sećanja, jer se to kako se sećamo prošlosti menja sa stalnim promenama u nemačkom društvu.

"Svake godine novi Nemci dolaze, novi Nemci se rađaju, novi Nemci dolaze u zemlju, tako da jednostavno ne bi bilo realno da se misli kako je sećanje nešto stabilno i fiksno oko čega je sve dogovoreno i oko čega postoji konsenzus koji ostaje", kaže on.

"Globalizovani svet u kojem živimo ima dužu istoriju, a ta je istorija ona u kojoj je kolonijalizam odigrao presudnu ulogu", dodaje Konrad. "Dakle, ako hoćemo da razumemo kako smo došli do naše globalizovane sadašnjosti, takođe moramo da razumemo istoriju imperijalizma, imperija i kolonijalizma."

Prošlost koja je još uvek prisutna

Hening Melber, nemačko-namibijski politikolog, antikolonijalni aktivista i autor knjige o nasleđu nemačke kolonijalne vladavine koja će uskoro biti objavljena, opisuje reakciju na predloge poverenice za kulturu kao "žalosnu".

"Čini se da je to skoro refleksna reakcija, jer se strahuje da bi dodavanje još dva stuba uz spomen na Holokaust i DDR režim oduzelo pažnju i možda finansiranje njihovih aktivnosti", rekao je on za DW.

Holokaust se često opisuje kao "civilizacijski prekid". Ali postkolonijalna kritika tvrdi da su evropske kolonijalne sile, čak i pre Holokausta, u ime civilizacije uspostavile rasističku i nasilnu vladavinu, koja je uključivala i genocid. Nasilna kolonijalna istorija Nemačke uključuje genocid nad narodima Herero i Nama (1904.-1908.) u današnjoj Namibiji.

"Svi oni koji zahtevaju primereno suočavanje s kolonijalnim zločinima nikada nisu dovodili u pitanje to da je Holokaust kulminirao jedinstvenim oblikom planiranog, sistematskog, industrijskog masovnog istrebljenja određene grupe, odnosno pojedinih grupa", kaže Melber.

Dok Nemačku često hvale zbog kulture sećanja u vezi sa Holokaustom, kada je u pitanju nasilna istorija Nemačkog Carstva u kolonijama ona je, prema Melberu, "potpuno podbacila". Delimično i zato, kako kaže, što su bivše kolonijalne sile još uvek korisnici sistema koji se temelji na eksploatisanju, podjarmljivanju i ugnjetavanju.

“Ako smo voljni da priznamo istoriju i njene posledice za nas kao korisnike i za one koji su je iskusili, pojavljuje se ogroman moralni problem,” kaže Melber. "Kako se stvarno možemo baviti tom prošlošću u sadašnjosti, jer ona nije prošlost, to je sadašnjost. U osnovi, to znači: Koliko toga smo spremni da se odreknemo?"