Nemačka: protesti protiv rasizma i za zabranu AfD-a

Pod motom „Savez protiv rasizma“ privatne osobe su u Kelnu za utorak 16. januar kratkoročno prijavile demonstracije navodeći da očekuju oko hiljadu učesnika. Ali, kako je objavila policija, na kraju se okupilo oko 30.000 ljudi. Demonstranti su u koloni prošetali kroz centar grada i uzvikivali: „Čitav Keln mrzi AfD!“

Policija je saopštila da je raspoloženje na protestu bilo „isključivo mirno“. Vijorile su se i zastave Evropske unije i one duginih boja, a učestvovali su ljudi svih političkih orijentacija, od demohrišćanskih grupa, do pristalica Marksističko-lenjinističke stranke.

Mnogi su držali transparente koje su sami napravili. Na više njih se tražila zabrana Alternative za Nemačku (AfD), stranke čiji se delovi smatraju desno ekstremnima. Međutim, stručnjaci i političari su po tom pitanju skeptični. Savezni ministar privrede Robert Habek (Zeleni) sumnja u uspeh postupka za zabranu. „Prepreke su s pravom veoma velike, a šteta od neuspelog postupka za zabranu bila bi ogromna. Zato sve mora da bude apsolutno pravno utemeljeno“, rekao je vicekancelar Habek. I bivša sutkinja na Saveznom ustavnom sudu Gertrude Libe-Volf smatra da su šanse za zabranu AfD-a male.

Masovni protesti i u drugim gradovima

Protesti su proteklih dana održani i u drugim gradovima. U centru Potsdama u nedelju uveče okupilo se oko 10.000 ljudi. Među njima su bili i kancelar Olaf Šolc (SPD) i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni). Istovremeno, na protestima u bilo „više hiljada“ učesnika, kako je saopštila policija. Protest protiv rasizma i desnog ekstremizma održaće se u petak i u Hamburgu.

Ovih dana se potpisuje i peticija kojom se traži oduzimanje osnovnih prava Bjernu Hekeu, desno ekstremnom političaru AfD-a iz savezne pokrajine Tiringije. U peticiji koju je do sada potpisalo više od 1,2 miliona ljudi, zahteva se da mu se oduzme biračko pravo, pravo da bude biran i da obavljana javne dužnosti. Prema član 18 nemačkog Osnovnog zakona (nemačkog ustava) to je moguće ako se osnovna prava „zloupotrebljavaju za borbu protiv slobodnog demokratskog poretka“. Odgovarajući zahtev protiv Hekea mogu da pokrenu Bundestag, odnosno savezna ili pokrajinske vlade.

Savezna poverenica za suzbijanje diskriminacije Ferda Ataman smatra da su ove demonstracije samo početak. „Mnogim ljudima upravo je postalo jasno da su ugroženi njihova sopstvena bezbednost i budućnost, ako antidemokratski ekstremni desničari proguraju svoje fantazije o deportacijama“, rekla je Ataman. Ona je ujedno izrazila nadu da će uskoro milioni ljudi protestovati za demokratiju i protiv diskriminacije.

Reakcije AfD-a i „Unije vrednosti“

Povod za demonstracije protiv ekstremne desnice je objava istraživačke mreže „Korektiv“ (Correctiv) o sastanku u Potsdamu na kojem su, između ostalih, učestvovali i članovi AfD-a, „Unije vrednosti“, „Identitarnog pokreta“, ali i neki uticajni preduzetnici i desni ekstremisti. Razgovaralo se o tajnim planovima za deportacije miliona ljudi iz Nemačke, među kojima su potražioci azila i Nemci stranog porekla.

Nakon što je objavljeno da je na tom sastanku učestvovao i Roland Hatvig, lični savetnik predsednice AfD-a Alis Vajdel, ona ga je otpustila. Istovremeno je međutim optužila medije da su objavili izveštaj „Korektiva“ bez provere i ocenila da je to „skandal“ i da se koriste „metode DDR-a“.

„Unija vrednosti“, organizacija koja je, kako sama navodi, „lojalna strankama CDU i CSU“ i koja u svojim redovima ima i članove te dve demohrišćanske stranke, potvrdila je da su na sastanku u Potsdamu učestvovale dve njene članice. One su navodno i članice Hrišćansko-demokratske unije (CDU). U slučaju barem jedne od njih prošlog vikenda je nadležni odbor CDU pokrenuo postupak za izbacivanje iz partije.

Ali, „Unija vrednosti“ je naglasila da su te dve žene spornom sastanku „prisustvovale je su bile pozvane kao privatne gošće, a ne kao predstavnice Unije vrednosti“. Unija je takođe kritikovala „Korektiv“ tvrdeći da se na sastanku nije govorilo o „masovnoj deportaciji Nemaca stranog porekla“, nego o „deportaciji ilegalnih migranata, stranaca s privremenom dozvolom boravka i stranaca s dozvolom boravka koji su upali u oči zbog teških krivičnih dela“.

ajg (agencije)