Nemačka to može!
Do pre par dana, uveče nisam mogao da zaspim. Strahovao sam da Nemačka neće moći da se nosi sa izbegličkom krizom. Video sam samo bukete cveća na železničkim stanicama, ali nekakvu akciju političara nisam. Kultura dobrodošlice je, nema sumnje, važna, ali odnos prema izbjeglicama nije samo emocionalna tema – to je i pitanje „tvrde“ politike.
Srećom to tako vidi i Angela Merkel – i hrabro stoji iza te politika. Otvorila je granice za izbeglice i prisilila čitav kontinent da se suoči s patnjama ljudi pred evropskim pragom. Natrag se više ne može, sada su mogući samo kompromisi, na primer novčana podrška umesto kvota. Kakav uspeh!
Liderske sposobnosti
Tokom ovonedeljne debate u Bundestagu ona je jasno rekla da želi da i ubuduće sledi tu hrabru politiku. Želi da bude na čelu kolone, da vodi, bude kreativna i to što je moguće više. Sada joj je potrebna ta liderska snaga – baš kao što je potrebno da stvari dobro funkcionišu i na operativnom nivou, pre svega u saveznim nemačkim državama. Premijerka Severne Rajne Vestfalije Hanelore Kraft, koja bi se mogla nazvati „Madam srce i razum“, i premijer Bavarske Horst Zehofer kome bi pristajao nadimak „Svejedno mi je“, drugima upravo pokazuju kako to ide. Sada ne bi trebalo razmišljati stranački, već nadstranački.
Razlog za optimizam predstavlja i činjenica da se Nemačka upravo oslobađa iz okova „ukočene kulture diskutovanja“. Suviše malo se do sada razmatralo pitanje šta zapravo sledi nakon „Dobrodošli!“ – i koji strahovi muče obične nemačke građane. Šefica poslaničkog kluba bavarske Hrišćansko socijalne unije (CSU) Gerda Haselfelt zahteva da se podrška dobije i od njih. Stranke bi morale da sagledaju životnu realnost i ne bi smele da je prećutkuju. Izbeglička kriza zahteva diferenciranu kulturu diskusije. To je ispravno, gospođo Haselfelt! Tabua ne sme biti. To je, kako Vi to korektno kažete, najbolje sredstvo protiv desno-radikalne ideologije.
Isto tako je tačno i ono što je rekla šefica poslaničkog kluba Zelenih Katrin Gering-Ekhart: Već sad bi moralo da se počne sa društveno-političkom diskusijom o tome kako bi Nemačka trebalo da se odnosi prema predubeđenjima o brojnim muslimanskim izbeglicama „koje nisu naše“. Kako primeniti ono što stoji u nemačkom Osnovnom zakonu (ustav – prim.ur)? Da bi se diskutovalo o nečem drugom, potrebno je najpre povesti diskusiju o našim vrednostima i o našim zakonima.
Otvoreno i o greškama
Zlata je vredan i apel političarke Zelenih da se otvoreno priznaju sopstvene greške. Nemačka je proteklih godina „prespavala“ mnogo toga po pitanju politike azila. Jedan od trenutno najvećih problema jeste to što ima suviše malo službenika koji obrađuju zahteve potencijalnih azilanata. O tome se mora otvoreno razgovarati, ali ne da bismo političkom protivniku udarili šamar, već da bi se brzo pronašla rešenja.
Olakšavajuće je to što je, uprkos stotinama hiljada izbeglica, politički sistem začudo stabilan. U drugim državama Evrope, marginalne populističke partije sužavaju političko polje delovanja. Ali ne u Nemačkoj. Stranka Alternativa za Nemačku (AfD), nemačka varijanta desnog populizma, trenutno ne uspeva da „obeleži“ debatu o izbeglicama svojim pečatom.
Pohvale iz inostranstva
Pa još i ovo: podrška iz inostranstva. U brojnim novinskim komentarima Nemačku hvale zbog njenog angažmana i hrabrosti. Dok pokoji Nemac tone u tipičnim „nemačkim strahovima“, drugi u toj situaciji vide moralni iskorak napred i imaju poverenje u vodeću ulogu Angele Merkel.
Koliko god da je trenutna situacija teška, postoji mnoštvo razloga da se poveruje u to da će Nemačka uspeti! Možda će jednog dana u istorijskim osvrtima stajati da je izbeglička kriza od Nemačke napravila – bolju zemlju.