Nemačke firme u Rusiji protiv sankcija
16. septembar 2017.
"Probleme koje je stvorila politika, na primer u vezi sa Ukrajinom, neka politika i rešava a ne da time opterećuje ekonomiju", kaže direktor nemačke trgovinske komore u Moskvi (AHK), Matijas Šep. Uvođenje sankcija i protivsankcija između Rusije i Zapada već je izazvalo milijardske štete. Nove sankcije SAD protiv Rusije nanele bi dodatnu štetu nemačkoj privredi, smatra on.
Zajedno sa Rajnerom Zeleom, predsednikom nemačke trgovinske komore u Rusiji, on je u Moskvi predstavio istraživanje u kojem su učestvovala 193 nemačka preduzeća aktivna u Rusiji. Rezultat je da nemačka privreda i dalje želi da se snažno angažuje u Rusiji, ali se boji američke pretnje novim sankcijama. "Već sama pretnja sankcijama je loša za poslovanje", kaže Zele. Neka preduzeća se zbog toga već uzdržavaju od investicija, napominje on.
Nije zato čudo da se nemačke firme protive američkim sankcijama. Na pitanje "kako ocenjuju američke sankcije protiv Rusije", 97 posto preduzeća je odgovorilo "potpuno negativno" ili "pre negativno". Svako drugo preduzeće je odgovorilo da bi ga pogodile dodatne američke sankcije, dve trećine njih smatraju da bi im promet osetno pao.
Ostati svakako u dijalogu!
Dakle, šta činiti ako američki predsednik Donald Tramp bude sledio poziv Kongresa i pooštri sankcije protiv Moskve? Dve stvari, kažu nemačka poduzeća u Moskvi: s jedne strane ostati u dijalogu sa Amerikancima, kako bi se možda ipak sprečilo uvođenje sankcija. Ako to ne bi funkcionisalo, nemačka preduzeća se nadaju da će nemačka vlada posegnuti za "protivmerama".
Oko tri četvrtine ispitanih preduzeća se izjasnilo u tom smislu. Slično je mišljenje zastupao i savezni ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel u jednom novinskom intervjuu.Nemačka i EU moraju štititi evropska poduzeća da im sankcije ne naštete, smatraju preduzetnici. "Vreme je da se govori o postupnom ukidanju sankcija. Od toga bismo svi mi profitirali", kaže Seele.
Zele je apelovao na Kremlj da sve učini kako ne bi došlo do trgovinskog rata između Rusije i SAD. "To bi štetilo svim stranama."
Od sankcija bi profitirale američke firme
Nemački privrednici smatraju da američka pretnja pooštrenjem sankcija nije fer. Pogođena bi bila pre svega nemačka preduzeća, a ne američka, kažu oni. Tako su američke banke proteklih godina povećale svoj udeo na ruskom tržištu - na štetu nemačkih banaka, kažu u nemačkoj trgovinskoj komori u Moskvi. Istovremeno su sadašnje sankcije dovele do toga da su azijske zemlje, naročito Japan i Južna Koreja, ojačale svoju poziciju na ruskom tržištu, kaže Šep.
Nove američke sankcije pogodile bi posebno nemačke energetske firme kao na primer projekat "Severni tok 2", koji bi ruski gas dopremao pravo u Nemačku odnosno Evropsku uniju, zaobilazeći Ukrajinu i Poljsku. "Severni tok bi sankcijama bio zaustavljen na pola puta kako bi Evropljani kupovali skupi američki gas", kaže Zele. Tako bi bili američki gospodarski interesi išli na štetu nemačkih i evropskih preduzeća, kaže Šep. Odgovornost za sigurnost snabdevanja Evrope energijom mora biti isključivo u rukama Evropske komisije, zahteva Zele.
Razlog sankcija protiv Rusije je podrška Moskve separatistima na istoku Ukrajine i ruska aneksija Krima koja je protivna međunarodnom pravu. Mnogi predstavnici nemačke privrede u Rusiji u međuvremenu smatraju da Vašington koristi spor sa Moskvom, kako bi dugoročno promenio snabdevanje Evrope energentima, odosno da se sa ruskog pređe na gas iz SAD.