Nemački general: Kfor je u stanju da izvrši svoje zadatke

DW: Gospodine Biler, kako ocenjujete trenutnu situaciju na severu Kosova? Koliko je ona ozbiljna?

Erhard Biler: Smatram da su mere koje je sada najavila Srbija, da će se založiti za uklanjanje barikada, svrhishodne. A situacija jeste bila opasna, jer uvek postoji rizik da dođe do eskalacije. Nepodnošljivo je da je u Evropi srpsko rukovodstvo naredilo dolazak vojske na granicu i da je stvorena potencijalna pretnja. Smatram da je nepodnošljivo što rukovodstvo u Beogradu, ne samo danas, već i prethodnih meseci, uvek iznova koristi ratnu retoriku. S druge strane, smatram da nije pametno ni to što kosovska vlada insistira na tim detaljima. Registarske tablice? Znate kako se na to gleda u Evropi? To je jedna veoma nebitna stvar, ako se ima u vidu koliko je pažnja Evrope trenutno usmerena na Zapadni Balkan.

Vi ste se veoma dugo bavili Balkanom, bili ste komandant Kfora. Da li je Kfor u stanju da se nosi sa svim tim izazovima ili je zaista moguće da dođe do sukoba?

Mislim da može. Znate, Kosovo je zapravo u dobroj poziciji, jer su tamo stacionirane snage NATO. Mislim da niko ne bi trebalo da strahuje da će taj sukob zaista da eskalira u velikim razmerama. Kfor je u stanju da izvrši svoje zadatke i on će to i učiniti, iako je danas manji po obimu nego što je bio u moje vreme. Postoje neophodni planovi koji Kforu omogućavaju da izvrši svoje zadatke u bilo kom trenutku, za to se ne brinem. Ovde se, znate, više radi o imidžu Zapadnog Balkana. O tome da li je vredno sprovoditi vladavinu prava kada je reč o registarskim tablicama i pritom prihvatiti rizik od eskalacije.

Kako ocenjujete najavu predsednika Srbije, Vučića, da Srbe na Kosovu treba zaštititi i vojnim i policijskim merama? Videli ste da su srpske snage manje-više bile mobilisane na granici sa Kosovom.

Da, video sam. I kao što sam već rekao, osuđujem to što se na mere koje imaju za cilj vladavinu prava, odgovora vojnim pretnjama. To nije Evropa kakvu ja zamišljam. Tako se ne ponaša vlada koja ima za cilj da pripada Evropi. S druge strane, moram da kažem da i kosovska strana ne bi trebalo po svaku cenu da sprovodi vladavinu prava kada je reč o registarskim tablicama. Mora se razmotriti kakav efekat to ima po čitavu Evropu. I mora se imati u vidu da situacija poput ove kakva je sada, u svakom trenutku može nenamerno da eskalira.

Pretnji nije bilo samo sa srpske strane, već i od strane kosovske vlade, koja je u suštini poručila da će, ukoliko Kfor to nije u stanju, sama da ukloni barikade. Kako ocenjujete pretnje i sa jedne i sa druge strane? Koliko je to opasno za bezbednost i mir na tom prostoru?

Obe strane moraju verbalno da se razoružaju. Dakle, pretnje sa jedne strane jednako su opasne kao i pretnje s druge strane. Ja bih se tamo oslonio na zaštitne snage Kfora. One imaju sredstava da to urade i postupaju dovoljno pametno postupaju kako čitava stvar ne bi eskalirala, kako ne bi došlo do neželjene upotrebe vatrenog oružja. Ali, još jednom, obe strane moraju da preuzmu odgovornost.

Predugo smo dozvoljavali da takva ratna retorika dolazi iz Srbije. Ali smo takođe, mi sa zapadne strane, podržavali napore da se, bez obzira na nuspojave, sprovedu određene stvari koje se tiču registarskih tablica i dokumenata. Podsetiću na raspravu iz avgusta. Obe vlade imale su mnogo više drugog posla od rešavanja tih relativno malih problema. Obe imaju izazove, posebno na domaćem planu. Što se tiče Kosova, mogu samo da spomenem obrazovanje ili zdravstvo. A mogu da nabrojim i mnoge druge stvari. To bi trebalo da bude u fokusu, a ne insistiranje i sprovođenje po svaku cenu.

Ipak, bez rešavanja političkih odnosa između Kosova i Srbije sigurno neće biti mirnog i trajnog rešenja. Šta biste s tim u vezi preporučili? Kakvih političkih rešenja mora biti? Međunarodna zajednica je previše nejasna kada je reč o političkim rešenjima i bezbednosnoj situaciju na tom području.

Da, to drugo uopšte neću da ocenjujem. A što se ovog prvog tiče, smatram da smo se predugo bavili sporednim detaljima, detaljima tehničke saradnje. Oni su takođe važni, ali još važnije je pomirenje Srbije i Kosova. Za to su potrebne obe strane, a pre svega jedna strana, srpska, jer su tamo odgovorni političari koji su bili aktivni i u Miloševićevo vreme. To se odnosi i na političare na Kosovu, koji sada ne bi trebalo da rade na eskalaciji, već na deeskalaciji i pomirenju. Ako taj cilj prihvate obe strane, a to je ono čemu teži i evropska zajednica, onda će prirodno uslediti i tehnički detalji.

Ali, pomirenje i tehnički detalji, naravno, nisu mogući bez zajedničkog rešenja za odnose Kosova i Srbije…

Da, naravno. Ali, odnosi Kosova i Srbije mogu da se rešavaju u duhu dokumenta kojeg predlažu Francuska i Nemačka, koji se nadovezuje na situaciju u kojoj je Nemačka bila sedamdesetih i osamdesetih godina. I tu ste onda na dobrom putu. To je zapravo deo čitavog konteksta, da se Zapadnom Balkanu posveti mnogo više pažnje nego što je ranije bio slučaj.

Erhard Biler (66) je general nemačke vojske u penziji. Na Kosovu je najpre bio angažovan od 2004. do 2006. na čelu nemačkog vojnog kontingenta, a od septembra 2010. do septembra 2011. obavljao je dužnost komandanta Kfora. Upravo u tom periodu, u julu i avgustu 2011, takođe je došlo do nemira i blokada saobraćajnica, ali se general Biler uzdržao od upotrebe sile i do rešenja se došlo pregovorima.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.