Nemački izvoz opasnost za Evropu?

Nemačkoj ne ide loše, čak ni u krizi. Nacionalna privreda prosperira, stopa nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou. U 2011. godini izvozni volumen premašio je magičnu brojku od bilion evra. Nemci su na drugoj strani trošili novac, ali, kad se bilansiraju uvoz i izvoz, činjenica je da Savezna Republika ima izvozni suficit od 156 milijardi evra. Trgujući s Nemcima, čak je 20 (od 27 zemalja Evropske unije) u protekloj godini zabeležilo - deficit.

Hans-Peter Kajtel, predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije, u toj činjenici ne vidi problem. Značaj evropskih suseda za izvoz Nemačke ionako opada, dok Nemačka igra sve važniju ulogu kada je reč o uvozu robe iz inostranstva, tvrdi Kajtel i dodaje: „Kritike nemaju puno veze s realnošću. Nemačka je najveći evropski uvoznik i lokomotiva konjunkturnog razvoja u evropskom prostoru.“

Dinamika na račun drugih

Izvozni višak nije ništa novo za Nemce. Nemačka redovno u svet izveze više nego što uveze. Ipak, u poslednjih deset godina, jaz između izvoza i uvoza sve je veći. U 2007. godini dosegao je rekordni nivo (195 milijardi evra).

Gustav Horn, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture u fondaciji „Hans Bekler“, taj razvoj naziva glasonošom krize u evro-zoni. Dužnička kriza je izvorno posledica „krize“ u izvozno-uvoznom bilansu; decenijama su neke zemlje gomilale dugove (i države i građani), ukazuje Horn. A druge zemlje, pre svih Nemačka, beležile su izvozni višak. Nemački suficit bazira se na dugovima manje konkurentnih zemalja, smatra Gustav Horn.

Njegovo rešenje: Nemci moraju više da zarađuju. Plate moraju da se povećaju. Tada će porasti i potrošnja, što bi se odrazilo i na porast uvoza iz inostranstva. „Izvoz mora da se nastavi što se i sada dešava. Na tržištu je u toku evropska utakmica i ta utakmica mora da cveta“, naglašava Horn. Ali, prihodi od izvoznih uspeha morali bi (delom) da stignu i do bankovnih računa zaposlenih, kako bi taj novac mogao da se troši na domaću i stranu robu i kako bi se, na kraju krajeva, uspostavila ravnoteža uvoza i izvoza“, kaže Horn.

Privreda odbacuje povišice plata

Hornovo mišljenje ne dele svi. Mihaela Hitera, predsednika Instituta nemačke privrede (IW), sklonog poslodavcima, Hornove reči ljute. On napominje da su troškovi rada u Nemačkoj visoki u poređenju s međunarodnom konkurencijom. Hiter precizira: samo su u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Danskoj troškovi rada „skuplji“ nego u Nemačkoj.

„Najbolje bi bilo da našu privredu održimo dinamičnom i da tako održimo i stopu potražnje za našim proizvodima u evro-zoni“, dodaje šef IW-a. A to neće biti lako. Uprkos sprovedenim reformama, od država poput Grčke, Portugala ili Španije neće biti moguće u kratkom roku „stvoriti“ industrijski jake zemlje.

One imaju suviše strukturnih problema. Evropa će još dugo morati da živi sa neravnotežom. A ta neravnoteža ne može se ukloniti „ograničavanjem“ izvoza uspešnih država, već samo uz pomoć uhodanih mehanizama Evropske unije: na primer preko strukturnih i kohezionih fondova.

Autori: Sabine Kinkarc / Srećko Matić

Odg. urednica: Ivana Ivanović