Nemačko oružje za treće zemlje

Ugovore o kupoprodaji oružja uvek mora da odobri Savet za bezbednost. Ovo telo, u kojem sede kancelarka i odabrani ministri, zaseda tajno i ne obaveštava parlament o svom dnevnom redu i odlukama. Kada je kupac tenkova Leopard ili automata Hekler&Koh neka zemlja članica NATO, onda je odobrenje samo formalnost. Kada se jave despotski režimi, poput onih u Saudijskoj Arabiji, Kataru ili Bahreinu, onda Savet navodno dobro odvaga stanje ljudskih prava u tim zemljama i nemačke interese i na kraju ipak proda oružje. Poslanicima Bundestaga ostaje da sačekaju zvanične izveštaje o godišnjem izvozu, a tada je već kasno. „Angela Merkel ignoriše debatu o izvozu oružja i isporučuje nemačko oružje i najgorim diktatorima“, kritikuje Jan van Aken, poslanik opozicione Levice.

Male bazuke

Kako je u ponedeljak (12. maj) preneo dobro obavešteni nedeljnik Špigel, od 5,8 milijardi u prošloj godini čak 3,6 milijarde stigle su iz trećih zemalja – država koje nisu članice NATO ili EU. To je povećanje od milijardu evra u odnosu na 2012. godinu. Još u petak je obznanjeno da je postignuta rekordna zarada u izvozu malog oružja: prihodovano je 135 miliona evra, što je povećanje od čak 43 odsto. Glavni kupac je pomenuta Saudijska Arabija, a objašnjenje nemačkog Ministarstva privrede je da armija te zemlje prelazi na automatske puške G36, koje koristi i Bundesver. To objašnjava što je Rijad izdvojio čak 35 miliona evra za nemačke automate.

Međutim, osim automatskih pušaka, pištolja i revolvera, u malo oružje spadaju i ručne granate i bazuke. Malo oružje je veliki problem – ako tenk baš i ne može da zaluta u pogrešne ruke, za pištolj ili pušku niko ne može da garantuje da se ne upotrebljavaju protiv građana ili da se ilegalno ne prenose na ratišta poput sirijskog. „Upravo su to oružja kojima diktatori tlače svoj narod“, kaže Van Aken. Najskuplja konvencionalna oružja poput tenkova, raketnih sistema ili podmornica, češće služe za demonstraciju vojne moći, dok ručno oružje odnosi 400.000 života godišnje.

Restriktivni izvoz

Na sve kritike savezna Vlada u Berlinu odgovara standardnom formulom – nemačka politika izvoza oružja je restriktivna i takva će i ostati. Naime, Politički principi izvoza zabranjuju prodaju oružja državama koje su u oružanom konfliktu ili kojima konflikt preti, kao i kada postoji osnovana sumnja da će izvezeno oružje biti zloupotrebljeno za unutrašnju represiju ili trajno i sistematsko suzbijanje ljudskih prava. Kritičari upozoravaju da vlada Angele Merkel – kao i prethodne vlade – ove principe rasteže po sopstvenom nahođenju kako bi mogla da izvozi u sporne države. Embargo zvanično važi samo za nekoliko zemalja među kojima su Severna Koreja, Belorusija, Sirija i Iran.

Politička tema uveliko je i privredno relevantna. Proizvodnja oružja jedna je od najbrže rastućih industrijskih grana u Nemačkoj, zapošljava čak 80.000 ljudi, a procenjuje se da indirektno obezbeđuje 300.000 radnih mesta. „Cinično je stvarati radna mesta izvoženjem smrti. To nije primereno odgovornoj pravnoj državi“, rekao je svojevremeno Ulrih Delius iz Društva za ugrožene narode.

Nemačka zauzima treće mesto po izvozu oružja u svetu – ispred nje su ubedljivo Sjedinjene Države i Rusija, a uskoro bi više mogla da prodaje i Kina.