Nemci i meso
9. avgust 2019.
Leto je i u Nemačkoj se roštilja. Prodavci hrane to znaju i nude obilje mesa: Šnicle, kobasice, marinirano, ražnjiće ili iseckano gulaš - gomile mesa u hladnjacima. Cene su neverovatno niske. Diskont Aldi je ove nedelje 500 grama entrekotea, prošaranog bifteka „za poznavace najboljeg komada govedine", prodavao za sedam evra.
Još manje košta svinjska kobasica za pečenje - u Aldiju samo 3,73 evra po kilogramu. Mešano goveđe i svinjsko mleveno meso, za manje od četiri evra po kilogramu. Izuzetak? Posebna ponuda? Ne. U Nemačkoj je meso jedna od namirnica koje se jeftino prodaju u svim supermarketima.
Turbo tovljenje na minimalnom prostoru
To nije zato što se meso, poput hleba, voća ili povrća, smatra osnovnom namrinicom i zato podleže smanjenoj stopi PDV-a od sedam, a ne 19 procenata. To je uglavnom zbog toga što se jeftino proizvodi u veoma velikim količinama.
Mesna industrijaje u Nemačkoj velika privredna grana. Prošle godine je 25 najvećih nemačkih koncerna za proizvodnju mesa imalo ukupne prihode od gotovo 27 milijardi evra.
Čak i ako se sve više mesa prodaje u inostranstvu, na nemačkom tržištu ostaje prevelika ponuda. Uprkos tome, na mesu se dobro zarađuje.
Radnici u uzgajalištima i klanicama su slabo plaćeni. Životinje se uzgajaju industrijski, u ogromnim štalama, na minimalnom prostoru za jedinke, bez mogućnosti za kretanje i izlazak na svež vazduh - kako bi u što kraćem roku dobile težinu klanje.
To tako hoće politika
Zakon o zaštiti životinja u Nemačkoj odnosi se i na stoku i živinu. Međutim, sa tajno snimljenim fotografijama i video zapisima, organizacije za zaštitu životinja dokumentuju da se životinjama često nanosi velika patnja.
U Nemačkoj su odredbe manje stroge nego u drugim državama EU, kaže Martin Hofšteter iz organizacije za zaštitu životne sredine Grinpis.
Stočari u drugim zemljama EU moraju svojim svinjama da obezbede više prostora po jediniki nego njihove kolege u Nemačkoj.
Pored toga, mnogo su oštriji i zakoni koji se odnose na iznošenje stajskog đubriva, upotreba lekova i antibiotika, a i kontrole su strože. „Ovakav razvoj događaja je po volji politike kako bi Nemačka postala svetski prvak u izvozu jeftinih mesnih proizvoda", kaže Hofšeter.
Osam tona mesa godišnje
Dugo vremena je meso u Nemačkoj bilo znak blagostanja. „Nedeljno pečenje", je izraz koji je značio nešto posebno dobro. Između 1961. i 2011. potrošnja mesa se povećavala sa prosečno 64 na 90 kilograma po glavi stanovnika godišnje. Od tada opada i trenutno iznosi oko 60 kilograma.
Pored toga, tu je oko 20 kilograma mesa po glavi stanovnika koji se, između ostalog, prerađuju u hranu za životinje. Svetska organizacija za ishranu FAO procenjuje globalnu prosečnu potrošnju na 40 kilograma mesa po glavi stanovnika godišnje.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je u prvoj polovini 2019. godine zaklano 29,4 miliona svinja, goveda, ovaca i koza i prerađeno u 3,9 miliona tona mesa. To je još uvek najviše u međunarodnom poređenju. U međuvremenu, u Nemačkoj se proizvodi daleko više mesa nego što Nemci konzumiraju.
Većini Nemaca nije prijatno kad se suoče sa ponekad šokantnim snimcima uzgoja životinja. Međutim, u supermarketu, većina i dalje preferira jeftino meso, a ne organski uzgajano koje u proseku košta četiri puta više od jeftinog mesa. Da li bi se to promenilo ako meso poskupi?
Postoji li pravo na jeftino meso?
Resorni političari, ali i aktivisti za zaštitu životne sredine i prava životinja predlažu da se stopa poreza na meso i životinjske proizvode poveća sa sedam na devetnaest procenata. Dodatni prihodi mogli bi se iskoristiti za poboljšanje uslova uzgajanja za životinje.
Kritičari odbijaju povećanje poreza: Meso bi bilo skuplje za sve građane, bez obzira na njihova primanja. U stvari, ako se PDV poveća na 19 procenata, gore navedeni entrekote više ne bi koštao sedam evra, već 7,78 evra. Kilogram kobasice 4,15 evra umesto 3,73 evra. Ako bi poskupeli i suhomesnti proizvodi, mleko i jaja, za neke siromašne porodice u bogatoj Nemačkoj bi to bilo preveliko finansijsko opterećenje.
Ali šta je sa građanima koji zarađuju dovoljno? Da li bi smanjili potrošnju mesa zbog nekoliko dodatnih evra koje bi morali da plate? Političari u to sumnjaju.
Komesar EU Ginter Etinger takođe upozorava na jednostrane nacionalne mere. Meso je glavna hrana na celom evropskom tržištu: Čak i kada bi u Nemačkoj postalo mnogo skuplje, u susednim zemljama bi ostalo jednako jeftino.
Bez subvencija nema jeftinog mesa?
Političarka Zelenih, Renate Kinast radije bi započela s poreskim olakšicama za proizvođače mesa. „Mi subvencionišemo iz teško zarađenih poreskih prihoda industrijski uzgoj životnja", rekla je Kinast za Rajniše post. U stvari, navodno jeftino meso je puno skuplje, jer bi trebalo uračunati i posledice masovnog uzgoja životinja.
To su, na primer, troškovi zbog opterećenja klime zbog velikog broja životinja, za lečenje zdravstvenih problema izazvanih pereteranom upotrebaom antibiotika ili rastućim cenama podzemne vode zbog zagađenja nitratima. „To bi bilo iskreno poređenje sa organski proizvedenim mesom", kaže Kinast.