Nemci i „pretenzije na domovinu“ u Češkoj

Važili su za generaciju bezbrižnih – unuci sudetskih Nemaca proteranih iz Čehoslovačke posle 1945. 70 godina posle završetka Drugog svetskog rata, oni žele dijalog sa Česima, ali Sudetsku oblast i dalje smatraju svojom domovinom. Sada su, međutim, iz statuta svoje reprezentativne organizacije SL izbrisali jedan važan cilj: vraćanje u staru domovinu, ili, preciznije rečeno, odrekli su se „pravnih pretenzija na domovinu“.

Češki ministar spoljnih poslova Lubomir Zaoralek je rekao da taj postupak za njega ne predstavlja iznenađenje, već da je on "jedan od preduslova za poboljšanje međusobnih odnosa". I zaista, „pravne pretenzije“ sudetskih Nemaca „na domovinu“ već dugo nisu odgovarale političkoj realnosti.

Za razliku od odnosa Nemačke sa bivšim Sovjetskim Savezom ili Poljskom, odnosi sa Čehoslovačkom i kasnije Češkom su i dugo posle pada Gvozdene zavese bili praćeni međusobnim nepoverenjem i optužbama. Od pomirenja nije bilo ni traga. Za to nije odgovorna samo politika Praga koji se i danas drži Benešovih dekreta; i udruženja prognanih Nemaca su se ponašala prilično tvrdoglavo. Neka od njih već decenijama bije glas da imaju nacionalističke ili čak desnoekstremne stavove.

Aneksija i progoni

Oko tri miliona Nemaca je posle 1945. izgubilo domovinu u Zapadnoj i Severnoj Čehoslovačkoj. Njihovi preci su još od srednjeg veka živeli u Češkoj (Bohemija) i Moravskoj. Mnogi Česi su smatrali da je progon Nemaca posle Drugog svetskog rata bio pravedna kazna za zločine nacističkog režima. Hitlerova Nemačka je 1938. anektirala područja na kojima su živeli sudetski Nemci, da bi godinu dana kasnije okupirali i čitavu teritoriju današnje Češke. To je sve detaljno regulisano Minhenskim ugovorom iz 1938. godine - u kome su tada ministri spoljnih poslova Velike Britanije i Francuske videli dokument o očuvanju mira, potpuno previđajući Hitlerove ratne planove. Čak je i 1992, prilikom potpisivanja ugovora o prijateljskim i dobrosusedskim odnosima Bona i Praga, nemačkog kancelara Helmuta Kola u češkoj prestonici razjarena masa dočekala uzvicima „izdaja“, „sramota“ i „vrati se u rajh“. Više od pola veka nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma, Česi još uvek nisu oprostili Nemcima okupaciju.

Sa totalnim porazom Hitlerove Nemačke 1945, počelo je vreme osvete. U Severnoj Bohemiji je u junu 1945. ubijeno oko 2.200 nemačkih muškaraca. Postoje mnogobrojna svedočenja o napadima Čeha na sudetske Nemce. Nemci su počeli masovno da napuštaju Češku, ali su bili i masovno proterivani. Oni koji su ih napadali su bili – i danas su – zaštićeni takozvanim Benešovim dekretima.

Benešovi dekreti

Edvard Beneš, predsednik Čehoslovačke do 1948. godine, amnestirao je posle rata kako sve akcije domaćih snaga otpora protiv nacističkih okupatora, već i kasnije zločine Čeha nad sudetskim Nemcima. Iako dekreti do danas nisu ukinuti, Češka je u nemačko-češkom ugovoru iz 1992. prihvatila upotrebu reči „progon“ – što je za odnose dva naroda bilo veoma važno.

Popuštanje u odnosima Praga i sudetskih Nemaca je postalo očigledno i 2010, kada je bavarski premijer Horst Zehofer posetio češku prestonicu. Tada je češka televizija emitovala jednočasovni dokumentarni film o masovnom ubijanju nemačkih civila posle 1945. godine. Sudetski Nemci su godinama tražili upravo to – da se Česi suoče sa sopstvenom prošlošću.