„Nemci na metu, Britanci na spidu“
10. septembar 2015.Naslov „Totalna opijenost“ (slobodni prevod naslova „Der totale Rausch“), pisca Normana Olera, igra je rečima kojom su nacisti opisivali „totalni rat“. Taj izraz ušao je u upotrebu nakon govora Jozefa Gebelsa 1943. godine u Berlinu. Govoreći pred gomilom koja je samo potvrdno uzvikivala „Da“, Gebels je tada rekao da Britanija veruje da su Nemci spremni na predaju, a onda je upitao: „Da li želite totalni rat?“
Oler je više godina istraživao „apetit“ nacista za opijatima, kako samog vrha Trećeg rajha, tako i vojnika. O tome Oler govori za DW. On tvrdi da je došao do „šokantnih“ saznanja o „zloupotrebi droga u nacističkoj Nemačkoj“.
Dojče vele: Odakle Vam ideja da napišete ovakvu knjigu?
Norman Oler: Jedan berlinski disk-džokej, moj dobar prijatelj, jednom mi je rekao da su nacisti koristili prilične količine droge. Do tada o tome nisam ništa čuo. Ipak, to je za mene bio okidač. Poverovao sam i to me je zainteresovalo i nagnalo da počnem da posećujem Savezni arhiv Nemačke, ali i američke Nacionalne arhive u Vašingtonu i Merilendu. Prvo što sam želeo da pogledam bile su privatne beleške ličnog Hitlerovog lekara dr Teodora Morela. Na moje oduševljenje, te beleške bile su dosta detaljne i opisivale su kako je godinama lečio Hitlera, uz česte napomene: „injekcija kao i obično“ i „Eucodal“, koji je, zapravo, jak opijat.
Da li su istu drogu konzumirali i vojnici?
Ne. Vojnici su koristili „Pervitin“, nemački proizvod patentiran 1937. godine. „Pervitin“ je sadržavao metamfetamine, danas poznatije kao „kristal-met“. Do 1939. godine to je bio lek koji je bio u slobodnoj prodaji i dostupan svima. U Berlinu je bio dosta popularan, postao je deo navike ljudi za podizanje energije, baš kao kafa. Ljudi su uzimale velike količine „Pervitina“. Proizvođač tog medikamenta pokušao je njime čak i da konkuriše Koka-koli. Dakle, ljudi su ga uzimali, on je delovao i od njega su postajali euforični. Upravo reč euforija dobro opisuje raspoloženje koje je vladalo uoči rata.
Da li je onda vojska ponovno otkrila „Pervitin“?
Vojska je shvatila da postoji droga koja bi mogla da bude dobra za vojnike, imajući u vidu činjenicu da „Pervitin“ čoveka dugo drži budnim, čak po nekoliko dana. Prvi put je korišćen kada je Nemačka napala Poljsku, a potom i u napadu na Francusku 1940. godine. Sledeći strategiju Blickriga, munjevitog rata, nemačka vojska je pre napada na Francusku poručila 35 miliona tableta „Pervitina“ za svoje vojnike i on je intenzivno korišćen u vojsci. Sam Hitler ga nije koristio, on je preferirao steroide – životinjske hormone koje je redovno ubrizgavao u venu. Kasnije je počeo da konzumira „Eucodal“ koji je, u farmakološkom smislu, blizak heroinu. Hitler je voleo „Eucodal“, posebno u jesen 1944. godine kada se vojna situacija naglo pogoršala. Tada je odlučio da koristi taj jak opijat koji ga je dovodio u stanje euforije, čak i kada situacija ni blizu nije bila euforična. Generali su ga stalno upozoravali da taktika mora da se menja: „Moramo ovo da okončamo, izgubićemo rat“. Hitler to nije želio da sluša, pa je od dr Morela tražio medikamente koji će ga učiniti „neranjivim“ i omogućiti mu da konstantno vlada situacijom.
Da li se za to znalo u Nemačkoj?
Niko nije znao šta je Morel davao Hitleru. Morel to nikome nije govorio, a sigurno nije ni Hitler. Ipak, mnogo je ljudi sumnjalo da se dešava nešto čudno. Neki su pokušavali da privole Morela da oda šta to daje Hitleru, ali u tome nisu uspevali. Bila je to tajna koju su znali sami njih dvojica.
Ali znalo se da vojnici uzimaju „Pervitin“?
To da su vojnici koristili „Pervitin“, uopšte nije bila tajna. U početku vojska uopšte nije shvatala da je „Pervitin“ droga, mislili su da je konzumiranje tog medikamenta nešto poput konzumiranja kafe. Ali 1941. godine je „Pervitin“ stavljen van zakona i proglašen nedozvoljenom drogom. U vojsci je nastavljeno njegovo korišćenje, ali sve je bilo više uvijeno, tako da podaci o isporučenim količinama „Pervitina“ na istočnom, ruskom frontu nisu jasni kao što su to bili podaci iz izveštaja o napadu na Francusku, gde je bilo tačno navedeno koliko je tableta podeljeno. Razgovarao sam sa jednim preživelim oficirom iz sanitetskih jedinica koji je bio na frontu kod Staljingrada. On mi je potvrdio da je izdavao „Pervitin“ vojnicima na tom frontu.
Da li su vojske drugih zemalja takođe koristile stimulanse?
Došlo se do saznanja da je nemačka vojska koristila droge, ali i da je britanska vojska koristila amfetamine. Dakle, Nemci su bili na kristal-metu, a Britanci na spidu. Mnogi američki vojnici koji su poslati da pomognu Britancima, u Britaniji su primali amfetamine. Amerikanci su uzimali tu drogu kako bi mogli da se nose sa zaluđenim nemačkim borcima. Tako je taj medikament počeo da „pušta korenje“ i u američkoj vojsci. Ako obratite pažnju na Korejski rat 1950, može se reći da je to bio pravi amfetaminski rat, u kojem su američki piloti redovno bili „dopingovani“. Nemci su uveli običaj da se u vojsci upotrebljava droga, a ostali su taj primer sledili. LSD je, na primer, izmislio švajcarski hemičar. Američka obaveštajna služba pokušala je da ga koristi, a na osnovu eksperimenata koje je nemačka vojska sprovodila na zatvorenicima u koncentracionom logoru Dahau, gde je izvesni doktor Pletner koristio mescaline (trimethoxyphenethylamine – psihodelični alkaloid) kako bi razvio posebnu tehniku ispitivanja svedoka. Kada su američke trupe oslobodile Dahau, zatekle su i zaplenile beleške i studije o tim eksperimentima i kasnije i iskoristile u takozvanom „Projektu Artičoka“. Prema istom receptu, koristili su te droge kako bi otkrili ko je sovjetski agent, a ko ne.
Šta je za vas bilo najveće iznenađenje tokom višegodišnjeg istraživanja i prikupljanja materijala za ovu knjigu?
Za mene je bilo apsolutno zapanjujuće otkriće da je Hitler konzumirao drogu u tolikim količinama.
Norman Oler, rođen 1970. godine, je nagrađivani nemački novinar, pisac i scenarista. Pet godina je istraživao materijale za svoju prvu knjigu. „Prekopao“ je arhive u Nemačkoj i Americi, razgovarao sa svedocima, vojnim istoričarima i lekarima. „Der totale Rausch“ u knjižarama se pojavio početkom ovog meseca, a uskoro se očekuje i engleska verzija ovog dela.