Neobičan gaf iskusnog diplomate
11. januar 2019.
Da li je hrvatski ambasador Ivan Del Vekio na svoju ruku otišao na svečanost u Banjaluku povodom obeležavanja tzv. Dana Republike Srpske? I šta ga je nagnalo na to? Ako je pitati Del Vekija, njegova poseta Banjaluci 9. januara nije sporna. Ranije je dogovorio sastanak s predsednikom tročlanog Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, a koji je ujedno i predstavnik srpskog naroda u tom telu. Ali, kaže, nije učestvovao na svečanoj akademiji i paradi povodom praznika koji je Ustavni sud BiH još 2015. godine proglasio neustavnim, jer je diskriminiše Hrvate i Bošnjake.
Šefica diplomatije Hrvatske, Marija Pejčinović Burić (HDZ), odgovara pak da ambasador toga dana nije trebalo da ode u Banjaluku. Kaže, doneo je pogrešnu procenu i odluku. „Kada sam videla fotografije iz Banjaluke, pomislila sam da je reč o fotomontaži“, izjavila je ministarka za javnu televiziju.
Unisono, HDZ je – od premijera, do ministara – osudio događaj, pa je ambasador pozvan u Zagreb i svakog trenutka se očekuje odluka o njegovoj smeni. Ono šta mu je ministarka juče rekla, on jutros nije želeo da otkrije novinarima.
Da li su znali u Zagrebu?
„Kad je reč o diplomatskim prijemima kakvih ima na stotine svake godine, ambasador o tome ne mora unapred da obaveštava Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova. Ali, bilo bi vrlo neobično da o ovom slučaju ambasador nije izvestio, jer do sada hrvatski ambasadori u tome nisu učestvovali. Jer, Ustavni sud BiH je taj praznik RS proglasio neustavnim“, komentariše za DW politički analitičar i bivši ambasador u Moskvi Božo Kovačević.
„Politika Milorada Dodika je politika dezintegracije BiH. A sve deklarativne izjave predstavnika hrvatske vlasti su suprotne, iako sadržaj politike nije uvek u skladu s tim izjavama kojima je zajednički imenitelj – integritet BiH. Dodik tvrdi upravo suprotno, pa je krajnje neobično da je hrvatski ambasador tamo bio. Ali, s obzirom na povlašćene odnose između HDZ i HDZ BiH, nije isključeno da ambasador nije dobio instrukcije po stranačkoj liniji“, smatra Kovačević.
Ne sme se zanemariti ni činjenica da je spornog dana u Banjaluci posmrtno odlikovan Slavko Lisica, koji je u Hrvatskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina na području Dalmacije. Zbog toga je još teže postupanja ambasadora protumačiti kao splet nesrećnih okolnosti, s obzirom na to da se radi o nekad istaknutom socijaldemokrati i iskusnom diplomati s menadžerskim i vojnim iskustvom. Radio je čak i kao predavač na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova, a za učešće u Domovinskom ratu dobio je i nekoliko odlikovanja. Različite vlade nisu imale primedbe na njegove ambasadorske mandate.
Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj
Veliki deo hrvatskih građana – kažimo i to – u Republici Srpskoj vidi sve ono protiv čega su se borili devedesetih godina i malo njih iskazuje simpatije za taj entitet. Ipak, čini se da su spremni da prećutno pronađu opravdanje za saradnju Hrvata i Srba u BiH, prvenstveno zbog utiska da su bosanskohercegovački Hrvati u lošem položaju. Taj stav podržava i Plenkovićeva vlada, kao osnovu za izmenu izbornog sistema BiH.
Da li je aktuelni događaj u Banjaluci dokaz da su Srbi i Hrvati u BiH saveznici protiv Bošnjaka? Jesu, odgovara Kovačević. Pa ipak, postavlja i crtu razgraničenja: „Samo prisustvo Dragana Čovića (HDZ BiH) na svečanosti govori o tome. Ne može se reći izričito Hrvati – HDZ BiH je trenutni saveznik s Dodikom. Razlog je taj što se očekuje podrška njegove stranke da se promeni izborni zakon.“
Trebalo bi podsetiti i na to da je i sam Del Vekio odražavao stavove svojih šefova, razočaranih zbog toga što je za predstavnika hrvatskog naroda u BiH nije izabran Dragan Čović, već Željko Komšić, za koga se smatra da nema legitimitet. „S obzirom na to da je ambasador Del Vekio prisustvovao obeležavanju neustavnog Dana Republike Srpske, postavlja se pitanje da li to Hrvatska učestvuje u slavljenju zločina nad sopstvenim građanima“ – reči su kojima je Komšić uzvratio Zagrebu preko portala Index.hr.
Da li ta saradnja vodi ka trećem entitetu u BiH, opciji koja se sve češće spominje i u Hrvatskoj, posebno nakon što je Sabor doneo Deklaraciju o položaju Hrvata u BiH? I kakva bi uloga Zagreba mogla da bude u svemu tome? Taj put se za zvaničnu hrvatsku politiku čini malo verovatnim, s obzirom na stav Evropske unije. „Teško je reći u kojoj je meri ovaj događaj korak bliže ostvarivanju tog cilja. To je politika HDZ BiH. S obzirom na to da su sve diplomate relevantnih zemalja – osim Rusije – ignorisale taj poziv, verovatno će Hrvatska biti na određeni način izolovana. Taj gest Čovića i ambasadora Del Vekija mogao bi da bude protumačen kao znak namere da se BiH i dalje dezintegriše“, odgovara nam Kovačević.
Niko ne osuđuje Čovića
HDZ je, da ponovimo, jednoglasno osudio, gotovo otpisao, ambasadora Del Vekija. Ministar odbrane Damir Krstičević ocenio je da je njegov potez sramotan – i istakao: „Ja to nikad ne bih uradio.“
„Neprimeren postupak, posebno s obzirom na činjenicu da je na tom događaju odlikovan ratni zločinac koji je u Hrvatskoj pravosnažno osuđen za teški ratni zločin“, rekao je novinarima ministar branitelja Tomo Medved.
Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, izgledna HDZ-ova kandidatkinja za nove predsedničke izbore, osuđuje odlikovanje Slavka Lisice, a novinarska pitanja o ambasadoru preusmerava na resorno ministarstvo.
Ipak, niko, pa čak ni šef HDZ i premijer Andrej Plenković, nije najavio promenu odnosa s HDZ BiH. Osuda poteza Dragana Čovića – je izostala.
„Iskustvo pokazuje da, šta god da HDZ u Hrvatskoj napravi, to ne može da pokoleba njegove biračko telo. HDZ ne krije da je HDZ BiH sestrinska stranka. HDZ i premijer Andrej Plenković do sada su u potpunosti podržavali politiku HDZ BiH. Kada su ih novinar pitali kako komentarišu to što je Čović bio na svečanosti, odgovorili su da je HDZ BiH autonomna stranka i da, ako je to za tu stranku korisno, onda je i u redu to što je on tamo bio“, kaže Kovačević za DW i zaključuje: „Ali nisu odgovorili na pitanje da hrvatska Vlada i HDZ podržavaju takvo shvatanje koristi za HDZ BiH.“