Nepomirljive pozicije u Minsku

Očekivanja od sastanka u Minsku nisu bila velika: borbe na jugoistoku Ukrajine su poslednjih dana dobile na žestini. A i Rusija je raspirivala vatru slanjem navodnog konvoja humanitarne pomoći u Lugansk bez saglasnosti Ukrajine, i navodnim previdom kada su padobranci prešli ukrajinsku granicu. Ali, očekivanja su bila mala pre svega zato što se konflikt temelji na dijametralno suprotnim pogledima Rusije i Ukrajine na svet.

Iskru sukoba je stvorio planirani sporazum o asocijaciji između Ukrajine i Evropske unije. Putin je u Minsku još jednom pomenuo moguće ekonomske gubitke za Moskvu. Ali, u principu, u igri je mnogo više od toga: skoro 25 godina od raspada Sovjetskog Saveza, radi se o centralnim pitanjima unutrašnjepolitičkog i spoljnopolitičkog poretka u postsovjetskom prostoru. Zato to zapravo nije kriza u Ukrajini, već dosad najveći bezbednosnopolitički izazov za Evropu u 21. veku. Trenutna fundamentalna nepomirljivost tri različite perspektive konflikta koje imaju Rusija, Ukrajina i EU, ne daje nade da će doći do brzog rešenja.

Borbe će se nastaviti

Zbog toga zvanične izjave posle sastanka u Minsku treba uzeti oprezno. Podrška Putina mapi puta ka mirovnom rešenju koju je najavio ukrajinski predsednik Porošenko nije ništa više od diplomatske floskule. Predsednik Rusije je samo ponovio svoju raniju izjavu da se radi o unutrašnjim stvarima Ukrajine i da ona mora da povede direktne razgovore sa separatistima. A to Kijev odbija. Sve to znači samo – da će se borbe nastaviti.

Pri tome je strategija Ukrajine - koja bombardovanjem Donjecka i Luganska želi da vojno porazi separatiste - neodgovorna i odnosi dalje žrtve među civilnim stanovništvom. Tako se ne može postići ni političko ni društveno pomirenje na istoku Ukrajine. Mnogo važnije bi bilo da ukrajinske snage uspostave kontrolu nad granicom prema Rusiji, jer preko nje stižu oružje i druge potrepštine za pobunjenike. EU bi trebalo da podseti vođstvo u Kijevu na taj cilj i da podrži mere poboljšanja zaštite granice. Čak i predsednik Putin se složio sa razgovorima o tom pitanju. Tu spremnost sada treba hitno i isprobati.

Nada u sporu oko gasa

Sastanak u Minsku je doneo i jedan konkretan rezultat: razgovori o ukrajinsko-ruskom sporu oko gasa bi trebalo da se nastave 6. septembra, uz prisustvo komesara EU za energiju Etingera. To je ispravna odluka, jer ako se na tom planu do jeseni ne postigne saglasnost, biće otvoren još jedan front u neobjavljenom ratu između Rusije i Ukrajine. A njegove posledice ne bi osetili samo Ukrajinci; prekidi u snabdevanju gasom bi stvorili ozbiljne probleme i drugim evropskim zemljama.