Nemicu Karolu Rakete, kapetanku privatnog broda „Sea-Watch 3“ u Nemačkoj brojni političari i istaknute javne osobe, pa čak i predsednik, slave kao junakinju. U Italiji smatraju da je kriminalac. Šta je od toga tačno? Odgovor je verovatno negde u sredini.
Rizični manevar pristajanja u luci, pri čemu je Karola Rakete svojim brodom oštetila jedan policijski brod, mora imati krivične posledice. Ali, ne može se ignorisati ni njeno nastojanje da ljude koje je spasila na morskoj pučini preveze u bezbednu luku. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini je nedozvoljeni ulazak Karole Rakete u luku Lampeduzu nazvao „činom rata“ ili piratstvom, što je, s obzirom na pomorsko pravo, potpuno neodrživo. Nastojanje udruženja „Sea-Watch“, privatne humanitarne organizacije sa sedištem u Berlinu, da italijanskog ministra unutrašnjih poslova i njegovu krutu antimigrantsku politiku izvrgnu ruglu, za sada nije uspelo.
Salvini likuje
Vešti populista Salvini sa zadovoljstvom je prihvatio provokaciju i on naravno zna kako biračima u Italiji može da proda tvrdnju da je odbijanjem ljudi spasenih iz mora potpuno u pravu. Prema njegovoj čudnoj interpretaciji on tako Italiju brani od napada nemačkog broda i dobroćudnih naivaca iz Severne Evrope.
Kapetanka broda i članovi te nevladine organizacije morali su da znaju da takvom provokacijom ne mogu da pobede u političkom odmeravanju snaga s Mateom Salvinijem. Oni time indirektno pomažu tom desnoradikalnom italijanskom političaru da i dalje učvršćuje svoje nehumano držanje i unutar Evropske unije. Sada se možemo samo nadati da će italijansko pravosuđe voditi računa o razmerama događaja, da će Karola Rakete da bude kažnjena samo novčanom kaznom, i da neće završiti u zatvoru.
Nije prvi put da brodovi privatnih organizacija za spasavanje budu zaplenjeni. Jedan drugi nemački brod stoji zaplenjen u luci u Valeti na Malti. Nije samo Italija radikalno promenila svoje držanje prema tim privatnim aktivistima za spasavanje izbeglica koje je Evropska unija nekada pozdravljala. Članice EU generalno nastoje da zadrže izbeglice u Libiji ili, ako je moguće, da ih libijska obalska straža vrati nazad u Libiju. Svoju sopstvenu misiju „Sofija“, koja je delovala van libijskog teritorijalnog mora, Evropska unija je obustavila. Nade polaže u zastrašivanje.
Nesposobni EU
To što još uvek postoje privatni brodovi koji spasavaju migrante s plastičnih čamaca i žele da ih dovedu u Evropu, ne uklapa se u koncept EU. Nastojanja da se za te slučajeve stvori sistem raspodele u kojem bi učestvovale sve članice EU ne uspevaju već godinama zbog otpora zemalja koje ne izlaze na Sredozemno more. Raspodela je za pojedinačne brodove uspevala u prošlosti samo zahvaljujući spontanoj spremnosti malog broja zemalja da prihvate te izbeglice iz humanitarnih razloga. To stalno cenkanje sa izbeglicama između glavnih gradova članica EU ne može da traje večno, jer nije predvidljivo.
Za ljude koji su bili na brodu „Sea-Watch 3“ odavno su postojala obećanja pet zemalja da će ih primiti. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Salvini je, dakle, mogao da izbegne čitavu tu dramu. Ali, u njegovu strategiju se uklapa to da se pokaže kao branilac italijanskog suvereniteta. Sada kad su ti ljudi na Lampeduzi, Salvini želi da ih, mimo svih propisa EU i bez utvrđivanja identiteta, odmah pošalje u Nemačku, Francusku, Finsku, Portugaliju i Luksemburg. To znači da je nova svađa već programirana, a nju bi Salvini mogao da iskoristi za jačanje svoje popularnosti.
Komu sve to koristi?
Iz slučaja „Sea-Watch 3“ morale bi da se izvuku dve pouke: takve spektakularne protestne akcije u malo u suštini donose, one više koriste protivnicima migracije. I Evropska unija mora pod hitno da stvoriti jedinstven sistem raspodele kako bi izbegla takve sukobe. Ali, nema mnogo nade da bi to moglo uskoro da se dogodi. Frontovi unutar Evropske unije previše su kruti.
Ah da, tu su još i izbeglice i migranti koji još uvek pokušavaju da uz pomoć krijumčara napuste Libiju. O njihovoj sudbini se i dalje malo zna, jer Evropa, nakon što je kinula svoju misiju spasavanja i s obzirom na to da samo retki privatni brodovi još učestvuju u spasavanju, uopšte ne zna koliko ljudi se utopi pri pokušaju da stigne u Evropu. Na to upozorava ne bilo ko, već komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice.