Nestali bez traga

Ne događa se prvi put da izbeglice bez traga nestaju iz prihvatnih centara u Nemačkoj, ali je u Donjoj Saksoniji taj broj u poslednje vreme bio izuzetno visok. Prema podacima lista „Noje osnabriker cajtung“, poslednjih dana nestalo je njih 700 od ukupno 4.000 koliko ih je boravilo u privremenim kolektivnim centrima. Mnogi se nisu ni registrovali, što je zapravo prvi korak u postupku dobijanja azila. Državne službe nemaju podatke kuda su otišli i gde se sada nalaze.

No, to nije zabranjeno. Izbeglice u osnovi „imaju pravo da se slobodno kreću, samim tim i da napuste prihvatne centre“, kaže Matijas Ajhler, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Donje Saksonije. Zbog toga državne službe „ne mogu da kažu koliko je ljudi na svoju ruku napustilo centre“.

Ipak taj novi aspekt u vezi sa temom izbeglica izazvao je komešanje. To što izbeglice nestaju samo je još jedan znak da „država gubi kontrolu“, upozorava Johen Oltmer, ekspert za migracije sa Univerziteta Osnabrik. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, pre nekoliko meseci se žalio da su pojedine izbjeglice uverene da mogu same da pronađu smeštaj. „Oni napuštaju kolektivne smeštaje, poruče sebi taksi – neverovatno je, ali imaju novca da se voze stotine kilometara kroz Nemačku“, ljutito je izjavio nemački ministar za Drugi program nemačke televizije (ZDF). Iz njegovog ugla, veliki broj neregistrovanih izbeglica predstavlja „ozbiljan“ problem.

Pravna situacija u Nemačkoj nalaže da potražioci azila moraju da se registruju čim stupe na nemačko tlo. Ali već dugo u praksi sve izgleda mnogo drugačije. Hiljade ljudi nedeljama prelaze granice, a službe za registraciju su veoma preopterećene.

Nema vesti

„Izbeglice ne ostavljaju nikakvu informaciju i mi ne znamo zbog čega zapravo odlaze“, govori ekspert za migracije Olmer. I stoga se samo spekuliše o razlozima njihovog kretanja. Možda ljudi ne žele da ostanu u mestima gde dolaze mnogi. Možda idu tamo gde imaju rođake i prijatelje ili u regione koje smatraju atraktivnim. Možda čak odlaze dalje, u druge zemlje, na primer u Skandinaviju.

Edit Avram iz Savezne službe za migracije i izbeglice kaže da „nema pravnog osnova da se izbeglicama onemogućava napuštanje prihvatnih centara“. Takođe, i službe bezbednosti u prihvatnim centrima ne sprečavaju ih prilikom njihovog napuštanja istih.

Ekspert za migracije Oltmer smatra da nemački sistem raspodele izbeglica otežava integraciju i ometa umrežavanje – a upravo je umrežavanje svih u rešavanju izbegličkog pitanja veoma važno. Tako bi i njihovi rođaci i prijatelji mogli da pomognu službama da novopridošlim olakšaju snalaženje u Nemačkoj.

Johen Oltmer ne vidi bezbednosni problem kada je reč o „nestalim“ ljudima i dodaje da mnogi od njih ne pokušavaju namerno da izbjegnu registraciju.

Snalaženje

Može takođe da bude i to da neke izbeglice ne znaju gde se tačno nalaze u Nemačkoj, odnosno gde su ih po dolasku smestili, kaže portparol Grada Delmenhorsta. Zbog toga bi trebalo u centre staviti karte Nemačke kako bi izbeglice mogle da znaju gde se zapravo nalaze i kako bi mogle da se orijentišu.

Kada izbeglice na svoju ruku napuste prihvatne centre, bez da su se registrovali, i ako dođu u ruke policije, one se tretiraju kao ilegalni migranti, tako da onda čitav proces mora da počne ispočetka. Stoga je veoma važno za sve da se proces registracije odvija mnogo brže, smatra ekspert za migracije. Država će tako povratiti kontrolu, izbeglicama će biti mnogo toga jasnije u vezi njihovog budućeg statusa, a državne službe bi dobile veću sigurnost kada je reč o planiranju.