„Nećemo tuđe izbeglice“

Aleksandar Lukašenko rešio je da lično smiri strasti. U Belorusiji „ne sme da nastane zborno mesto“ za ilegalne migrante iz drugih delova Evrope, upozorio je predsednik prošlog petka: „Nisu nam potrebni tuđi migranti“. On je priznao da sa Evropskom unijom „ima određeni dogovor kada je reč o migraciji“ i da dobija novac, ali je izneo i nove zahteve. „Ako je neko zainteresovan za to, onda ne bi trebalo da daje novac samo za gradnju centara za ilegalne migrante, već i za proterivanje migranata“, rekao je Lukašenko. I dodao da u slučaju potrebe takve projekte treba „odmah zaustaviti“.

EU je udvostručila vrednost pomoći

Lukašenko je mislio na medijske izveštaje o planiranoj gradnji prihvatnih centara za ilegalne migrante. EU hoće da plati Belorusiji sedam miliona evra za „regulisanje sve većeg broja neregularnih migranata“, rečeno je u septembru u Briselu. Novac je deo paketa pomoći za tu bivšu sovjetsku republiku, paketa koji je 2016. dostigao vrednost od ukupno 29 miliona evra.

Još nije jasno koliko centara će biti otvoreno i gde će se oni nalaziti. U svakoj ustanovi će, šrema jednom dokumentu Evropske komisije, biti smešteno 30 do 50 migranata. Gradnja centara deo je projekta koji bi trebalo da pomogne Belorusiji da „kontroliše neregularnu migraciju“, saopštilo je, na upit DW, predstavništvo EU u Belorusiji. Program je „oročen“ na pet godina sa mogućnošću produženja, a u njega bi trebalo da se uključi i Međunarodna organizacija za migraciju (IOM).

S obzirom na to da su proteklih godina u EU pristigle stotine hiljada izbeglica i migranata, planovi o gradnji prihvatnih centara u Belorusiji izazvali su bojazan da bi sada u tu zemlju jednostavno mogle da budu prebacivane izbeglice koje EU neće. O tome se na društvenim mrežama žestoko diskutuje.

Rezerve Rusije

Iz susedne Rusije se čuju neuobičajeno oštri tonovi. „Dogovor između EU i Belorusije o kampovima za migrante otvara određena pitanja, jer između naših zemalja nema državne granice“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na jednoj konferenciji za novinare održanoj sredinom januara. I dodao da to „stvara mogućnost zloupotreba“.

Ruska bojazan je neosnovana, saopštilo je na to Ministarstvo spoljnih poslova u Minsku. Belorusija samo radi samo ono što je i Rusija radila pre deset godina, rekao je portparol tog Ministarstva.

Na putu ka viznim olakšicama

„Evropska unija pomaže Belorusiji da postavi infrastrukturu za migrante, kako bi lakše bili nastavljeni pregovori o viznim olakšicama“, kaže za DW Andrej Jegorov, šef trusta mozgova „Centar za evropsku transformaciju“, koji prenosi da Minsk i Brisel o toj temi pregovaraju već deset godina.

I sa drugim bivšim sovjetskim republikama postoje takozvani dogovori o vraćanju izbeglica u zemlje preko kojih su došle u EU. U slučaju Ukrajine takav dogovor je na snazi od 2010. Andrej Jegorov smatra da je strah građana bez osnova, jer da Belorusija neće morati da primi migrante koji su u Evropsku uniju došli preko drugih zemalja.

Stvari slično vidi i poljski stručnjak za Belorusiju Kamil Klisinski iz Centra za istočne studije u Varšavi: „Smatram da gradnja centara za migrante po sebi neće dovesti do porasta broja migranata na teritoriji Belorusije“, rekao je on za DW: „Biće više reda kada je reč o kontroli, i biće jednostavnije rešavanje mnogih problema, pa i za Belorusiju“. Brojke do sada nisu bile velike. Prema navodima beloruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, između 2004. i 2015. je u Belorusiji 3.350 migranata zatražilo azil.

Približavanje stavova Minska i Brisela

Na planu viznih olakšica, Belorusija je dala i mali predujam. Sredinom januara, ta država je ukinula obavezu viza za građane mnogih zemalja i u svakom slučaju svih zemalja EU. Time je nastavljena politika približavanja stavova između Brisela i Minska koja je počela pre oko godinu dana. Belorusija je pustila na slobodu neke uhapšene pripadnike opozicije, a EU je ukinula višegodišnje sankcije, među njima i one protiv samog Lukašenka.