Nečasna igra

Nema nikakve sumnje: grčke banke zavise od toga šta im stiže iz Evropske centralne banke. Čuvari evra u Frankfurtu na Majni već mesecima šalju grčkim bankama hitne tzv. ELA-kredite (Emergency Liquid Assistance, hitna pomoć za likvidnost). Bez tog izvora svežeg novca, grčke banke odavno bi propale – a s njima i grčka država.

Ovog ponedeljka (6.7.) bankari iz Frankfurta su na telefonskoj konferenciji odlučili da te hitne pozajmice ostave na nivou od 26. juna. Kako se od poznavalaca prilika može čuti, to je oko 89 milijardi evra. Na taj način vrhovni čuvari evra igraju ključnu ulogu u grčkoj finansijskoj krizi. Činjenica je da je Evropska centralna banka trenutno jedina institucija koja sprečava odlazak Grčke iz evrozone, kao i jedina institucija koja može to da prouzrokuje.

Ako veće tih bankara u dvotrećinskoj većini odluči da obustavi hitne kredite grčkim bankama, tamošnje banke više ne bi mogle da se refinansiraju i to bi bio početak kraja.

Legitimnost pod znakom pitanja

Pitanje je da li Evropska centralna banka, koje nije legitimno demokratsko telo, ali bi trebalo da bude nezavisni organ, uopšte sme da preuzme na sebe tu ključnu ulogu. Prigovori, kao što je poznato, stižu pre svega iz Nemačke.

Prema beleškama, predsednik Bundesbanke (nemačke centralne banke) Jens Vajdman je u veću ECB već više puta glasao protiv ELA-pozajmica za grčke komercijalne banke. On ima dobrih razloga za to, jer na te pozajmice može da se gleda i kao na indirektne kredite tamošnjoj državi, što je Evropskoj centralnoj banci iz dobrih razloga strogo zabranjeno.

Još oštriji je Hans Verner Zin, predsednik minhenskog instituta Ifo. On u tim pozajmicama grčkim bankama vidi krivično delo zbog otezanja sa stečajem. I u tome ima pravo – jer svako zna da su Atina i njene banke bankrotirale. Ideja u vezi sa ELA-kreditima jeste da samo Grčka centralna banka garantuje za pozajmicu. Ali ona može da garantuje samo do iznosa od 41 milijarde evra, toliko je njen osnovni kapital, iako je već izdala kredite u iznosu od 89 milijardi evra.

Nametnuta uloga

Evropski čuvari zajedničke valute su, bez sumnje, u veoma neugodnoj situaciji. Mnogi veruju da su oni prisiljeni da rade to što rade – da svaki put dižu ruke za nove ELA-pozajmice sve dok političari ne odluče šta dalje sa Grčkom. Ali takvi signali nikako da stignu. Susreti na vrhu Evropske unije nižu se jedan za drugim, ali se ništa ne događa.

Šta se dogodilo s tom centralnom monetarnom institucijom koja je nekada stvorena po ugledu na nemačku Bundesbanku? A to znači nezavisna od svakog političkog uticaja. Šta se dogodilo sa institucijom čiji je jedini i glavni zadataka da se brine za stabilnost novca? Sa institucijom koja ne bi trebalo da se bavi ni tekućim kursom, niti konjunkturnom politikom?

Ta institucija i njen italijanski šef Mario Dragi članove njenog statuta „šire“ toliko da oni više ne mogu ni da se prepoznaju – sve dok otezanje stečaja i državno finansiranje ne počnu da deluju kao nešto sasvim legalno. To je počelo još pre pet godina kada je Evropska centralna banka počela da kupuje grčke državne obveznice. To je do tada bio tabu, kršenje starih pravila koje je već tada opasno mirisalo na finansijsku pomoć državi.

Kraj na vidiku

Ipak, jednog dana će doći kraj toj nečasnoj podeli poslova koja se sastoji u tome da Evropska središnja banka kupuje vreme političarima, a oni to vreme rasipaju slušajući blef pokeraša iz Atene. Uprkos zatvorenim bankama i kontroli iznošenja novca iz zemlje, iz grčkih banaka se u inostranstvo još uvek sliva 150 do 250 miliona evra – svakog dana, smatraju stručnjaci. Ako bi banke ikad otvorile svoja vrata, sve osim stampeda na njihove šaltere bilo bi pravo čudo.

A ako banke i izdrže do 20. jula, onda dolazi nova rata dugova koju bi trebalo platiti. Tog dana bi Atina trebalo da Evropskoj centralnoj banci uplati 3,5 milijardi evra za državne obveznice koje dolaze na naplatu. Ako Atina ne sakupi taj novac, ECB ne može da uradi ništa drugo već da Grčku proglasi nelikvidnom – dakle da je u bankrotu.

Grčke državne obveznice su tada službeno bezvredne i ne mogu više da služe kao polog za hitne ELA-pozajmice. Dakle, Evropska centralna banka mora da traži da joj se i taj novac hitno vrati.

Ukratko, Evropska centralna banka dozvolila je da postane „kućna pomoćnica“ koja političarima kupuje vreme. Vreme za političare u Atini, Berlinu, Briselu i Parizu koji su nesposobni da reše probleme jedne zemlje čiji ukupni ekonomski potencijal ne čini ni dva procenta privrede evrozone. To je nečasna igra.