Nešto drugačije novčanice od 10 evra

Nova verzija novčanice od deset evra danas je puštena u promet. Tim povodom, evropski ilustratori predstavili su svoje ideje kako bi ta valuta koju koristi 18 od 28 zemalja Evropske unije mogla da izgleda. Verzija nemačkog umetnika i muzičara Mihaela Erbaha izgleda kao kolaž starih novčanica i simbolizuje raskid s „istim, neutralnim, bezvrednim i oslabljenim novčanicama“ koje se nalaze u prometu.

Većina ilustratora živi u Nemačkoj, iako su neki od njih rođeni u drugim evropskim zemljama. Svoje dizajnove predstavili su na veb stranici www.neuro-illuminated.eu. Zašto nešto što koristimo i gledamo svakog dana mora da bude dosadno i puno apstraktnih simbola? Tomas Haubold osmislio je novčanicu koja akcenat stavlja na evropske poljoprivredne početke.

Frederik Jurk iz Hamburga kaže da je inspiraciju potražio u najudaljenijim krajevima Evrope. Njegova novčanica sadrži elemente zastava Finske i Kanarskih ostrva. Kako je rekao za neuro-illuminated.eu, bilo mu je važno da kreira upečatljivu šarenu novčanicu koja će se prepoznavati iz daleka. Misija ostvarena, reklo bi se.

Novčanica Torstena Volbera iz Kelna predstavlja Evropsku uniju kao „skrpljen sistem“. On Evropsku uniju smatra prelaznim oblikom, eksperimentom koji će tek iznedriti konačnu formu Evrope. Litvanija će biti 19. zemlja koja će se pridružiti evrozoni 1. januara 2015.

Centralno mesto na novčanici ilustratora, slikara i grafičkog dizajnera Petera Pihlera zauzima Ceija Stojka, romska umetnica iz Austrije koja je preživela holokaust. Druga strana novčanice prikazuje goluba. Pihlerova ideja je da ovim dvema slikama simboliše slobodu, različitost i poštovanje.

Nemačka umetnica poreklom iz Irske Lorna Egan inspirisana je decom koja predstavljaju „nadu da će buduće generacije biti uspešnije u kreiranju naše zajednice“. Ona koristi nebo, ne samo kao simbol slobode, već zato što je to bukvalno ono što svi Evropljani dele.

Antje Hercog pred sebe je stavila veliki izazov da na jednoj novčanici predstavi ono što smatra za 13 najvažnijih ljudi i elemenata Evrope, a to su umetnost, muzika, književnost, filozofija, nauka, istraživanje, arhitektura, politika, žene, životinje, drveće, ptice i cveće. Jovanka Orleanka, koja predstavlja ženu, zauzima centralno mesto na jednoj strani novčanice. Ostalih 12 su na drugoj strani.

„Naša snaga leži u razlikama naših jezika i kultura“, kaže poljska umetnica Grazina Ostrovska-Henshel. „To je snaga Evrope i fond tolerancije". Na njenoj novčanici je reč „deset“ napisana na 13 različitih evropskih jezika.

Šta bi, pored novca, bila stvar od suštinskog životnog značaja nego hrana? Karsten Timesen smatra da hleb i vino svedoče o dostignućima razvoja jedne kulture. On je u dizajniranju novčanica otišao i korak dalje, pripisujući svakoj novčanici neki aspekt života. Tako je novčanici od pet evra dodelio prirodu, a novčanici od 20 evra društvo. Ali ovaj dizajn još uvek nije ugledao svetlost dana.

Pesma Fani van Danena o kapitalizmu inspirisala je Kris Kamp da na centar novčanice stavi Karla Marksa. Kamp kaže da se pitala da li bi Marks zaista mogao da se nađe na nekoj današnjoj novčanici da nije krasio 100 maraka u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj.

Ali ovaj imaginarni novac neće vam mnogo pomoći kad budete plaćali ručak. Direktor Evropske centralne banke Iv Merš predstavio je u januaru stvarnu novčanicu od deset evra koja će od danas biti u upotrebi. Ona je vrlo slična staroj, ima iste simbole, samo su brojevi postavljeni malo drugačije.