Ni sa čivavom nisi načisto

Istraživači sa Harvarda, MIT-a i Darvinove Ark Fondacije otkrili su da rasa psa nije pokazatelj karaktera. Većina onoga što znamo o ponašanju različitih rasa zasnovano je na anegdotama i stereotipima.

U studiji je vršeno ispitivanje genetike 2.155 pasa i anketirano je 18.385 vlasnika pasa. Rezultati su pokazali da se ponašanje može predvideti samo u devet odsto slučajeva.

„To kako pas izgleda nam ne govori i kako će se ponašati“, kaže Mardži Alonso, jedna od autorki studije.

Poreklo pripitomljenih pasa

Psi su, pre nego što ih je čovek pripitomio, bili vukovi. Tek kad je čovek počeo da ih uzgaja i meša rase, nastali su, na primer, zlatni retriver ili mops.

Ketrin Lord, koja je takođe radila na studiji, kaže da psi potiču od vukova koji su preživeli u ranim godinama ljudske civilizacije hraneći se otpadom koji su stvorili ljudi. Kad su počeli da žive bliže ljudima, Lord kaže da su najverovatnije oni usvojili nas, a ne obrnuto.

Ljudi su, potom, shvatili da mogu da imaju koristi od pasa, na primer u odbrani od divljih životinja i čuvanju stada. „Čovek je započeo neki vid selekcije, ali se to ne može smatrati uzgajanjem u onom smislu koji postoji danas“, kaže Lord.

Ističe da je čovek prosto nagrađivao one pse koji su dobro radili svoj posao sa više hrane i na taj način počeo da ih trenira. Time se povećavala šansa da će neki pas preživeti, razmnožiti se i preneti svoje osobine na novu generaciju.

Geni svakako igraju ulogu

Savremeni uzgoj pasa više je fokusiran na njihov izgled, ali ponašanje pasa je produkt istorijskog prilagođavanja ljudskom okruženju. Neke karakteristike, poput sklonosti da se vezuju za ljude, da reaguje na komande i specifičnosti zavijanja, mogu se pripisati rasi.

Međutim, osobina kao što je agresija ne može da se predvidi zbog rase. Naučnici su utvrdili da je agresivan pas produkt svoje okoline, a ne gena.

Zakonom zabranjene rase

U nekim zemljama zakoni zabranjuju posedovanje nekih rasa, ili pak traže da vlasnici tih pasa plaćaju više osiguranje.

SAD, na primer, imaju brojne propise koji zabranjuju određene rase, a četiri vrste terijera ne mogu ni da uđu u Nemačku. U pitanju su bul terijer, pit bul terijer, američki stafordski terijer i stafordski bul terijer.

Na osnovu nove studije, jedna od autorki, Elinor Karloson, ističe da ovakvi propisi nemaju smisla. Zakone bi više trebalo fokusirati na uzgajivače.

„Potrebno je kontrolisati uzgoj pasa, naročito u onim slučajevima kada ne postoji dovoljno velika genetska raznolikost među psima, kako bi se dobio neki željeni pas, ali to nije zdravo za njih. Što manje raznolikosti, to je veća šansa za genetskim oboljenjima“, kaže Karlson.

S druge strane moguće je predvideti određena genetska oboljenja koja su specifična za rase. „Ukoliko uzgoj počnete sa osam pasa i jedan od njih je od roditelja nasledio mogućnost da razvije rak, šansa će biti jedan u osam. Kada populacija te rase dostigne 100.000, šansa će takođe biti jedan u osam, samim tim postoji problem sa kancerom kod te rase.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.