Nije viza – šta je onda?
24. oktobar 2017.
„Evropski sistem za putne informacije i odobrenja (ETIAS) – to nisu vize“, poručuje građanima Zapadnog Balkana i sam komesar za unutrašnja pitanja EU Dimitris Avramopulos. U Evropskoj komisiji su svesni interesovanja, ali i pogrešne percepcije građana kada je reč o novom dokumentu koji bi za nekoliko godina mogao da postane neophodan prilikom ulaska u Šengenski prostor.
U Briselu ponavljaju da su sloboda kretanja i vizna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana „istorijski koraci“ koji se ne dovode u pitanje niti umanjuju najavljenim dodatnim putnim proverama. „Zapadni Balkan je ključni region i blizak partner EU. Svaka naša namera ide u pravcu očuvanja te bliskosti i partnerstva kao i u cilju lakšeg kretanja i kontakata građana EU i Zapadnog Balkana“, poručio je komesar Avramopulos u izjavi za DW.
Avramopulos je podsetio da je novi sistem ETIAS predložen pre godinu dana kao posledica pojačanog priliva putnika koji bez viza ulaze u EU. Cilj je, kaže komesar, da se u takvoj situaciji ojača evropski sistem upravljanja granicama i migracijama, što donosi dobrobit i EU i zemljama sa bezviznim režimom.
„ETIAS nisu vize već jednostavan i jeftin bezbednosni mehanizam koji se primenjuje na sve zemlje čiji građani putuju bez viza u Šengenski prostor, uključujući Kanadu i SAD. Građani koji već uživaju bezvizni režim i dalje će putovati bez viza uz dobijanje jednostavnog putnog odobrenja pred ulazak u Šengenski prostor. U pitanju je mali proceduralni korak koji će u najvećem broju slučajeva olakšati putovanje u EU, pojačati zajedničku bezbednost i izbeći birokratiju i zadržavanja prilikom dolaska“, zaključuje Avramopulos u razgovoru za DW.
Sećanje na redove pred konzulatima
Građani Zapadnog Balkana poslednjih dana sa nervozom i nepoverenjem gledaju na najave o uspostavljanju novog sistema za ulazak u Šenegenski prostor. Nije im zameriti: većini su u svežem sećanju godine čekanja ispred ambasada, dugi spiskovi komplikovanih birokratskih procedura, osećaj izolacije i neizvesnosti... Tu je sećanje i na gotovo praznični doček vizne liberalizacije za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju 2009. godine, a naredne godine za BiH i Albaniju.
„Nije dugo trajalo“ ili „Sad se samo drugačije zove“ –tako ovih dana glase najčešći komentari na vesti iz Brisela o pripremi novog sistema ulaska u Šengen. Ne pomaže mnogo ni činjenica da je u pitanju tek predlog koji će se menjati. Radna procedura unutar EU, sa svim glasanjima i implementacijama, može odužiti i nakon 2020. godine, a sam sistem važi za više od 60 zemlja širom sveta. „Vraćaju nas unazad, a kažu da idemo ka EU“, može se čuti širom Balkana.
„Vize su potpuno drugačiji sistem. One su zahtevale organizaciju obimne dokumentacije – od toga koliko putnik ima novca, kolika mu je plata, da li ima povratnu kartu... Sada će samo treba otići na internet i popuniti formular. Jednostavno i bez drugih troškova osim za taksu“, objašnjava za DW Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI).
ESI je svojevremeno sa Aleksandrom Štiglmajer kao programskom direktorkom predvodila one glasove unutar EU koji su se zalagali za što bržu viznu liberalizaciju za Zapadni Balkan. Ona danas kaže da je EU opravdano primorana da uvede ovakav sistem zbog povećanog bezbednosnog rizika od terorističkih napada i zbog izbegličke krize.
Jačanjem sigurnosti na spoljnim granicama Šengena obezbeđuje se nastavak nesmetanog funkcionisanja Šengena kao zone slobodnog kretanja, smatra Aleksandra Štiglamjer i objašnjava da EU sada radi na sistemu koji već uveliko funkcioniše u SAD, Kanadi li Australiji.
„Putnicima će se na internet formularu tražiti ime, adresa, datum rođenja, podaci o pasošu, kontakti, gde putuju, kao i moguće informacije o bolestima, da li su boravili na ratom zahvaćenim područjima, da li su krivično gonjeni, odbijeni ili deportovani ranije iz EU. Sve se to završava elektronski kao i plaćanje takse. Odgovor bi trebalo da stigne najkasnije u roku od 72 sata“, objašnjava Štiglmajer.
Koliko će koštati taksa?
Evropska komisija je u novembru 2016. godine, kada je izašla sa predlogom o ETIAS, izdala i detaljan vodič za putnike. Navodi se tako da bi za popunjavanje formulara koji na posebnoj internet stranici ili aplikaciji biti potrebno deset minuta. Svi potrebni podaci nalaze se u pasošu ili drugom putnom dokumentu.
Plaćanje takse se takođe vrši elektronskim putem. Predlog Evropske komisije je da taksa bude pet evra po zahtevu, a da jednom dobijeno odobrenje važi za neograničeni broj ulazaka u Šengenski prostor u roku od pet godina ili do isteka pasoša.
Odbor za građanske slobode Evropskog parlamenta (LIBE) takav predlog je preinačio u deset evra po zahtevu uz važenje od tri godine. „LIBE je kao prva instanca na putu odlučivanja povećao taksu i smanjio period važenja odobrenja. To se još može menjati jer Evropski parlament prvo mora da usvoji predlog, a konačnu reč imaju zemlje članice. Savet može smanjiti te tarife, a ideja je da sistem bude samoodrživ“, kaže Aleksandra Štiglamjer.
Taksu neće plaćati mlađi 18 i stariji od 60 godina kao ni studenti, naučnici ili članovi porodica građana EU. U Evropskoj komisiji kažu da će u slučaju nedostupnosti interneta treća lica moći da popune formular umesto putnika i da će se posebno obratiti pažnja na dostupnost i načine elektronskog plaćanja u pojedinim zemljama.
Pravila ista za sve
U EU očekuju da se najveći broj zahteva – preko 95 odsto – automatski odobri i da takvo odobrenje odmah, u roku do 72 sata, stigne na internet-adresu podnosioca zahteva. U komplikovanijim ili nejasnim slučajevima prelazi se sa automatske na manuelnu obradu zahteva pri čemu se rok za odgovor može produžiti na dve sedmice. U slučaju negativnog odgovora, podnosilac zahteva se može žaliti.
„Vize su bile mnogo rizičnije kada je reč o odbijanju zahteva za ulazak u Šengen. Ovde će to biti minimalno. Pretpostavka je 0,2 procenta, a možda i manje“, navodi Štiglmajer i dodaje da je u slučaju SAD ovaj sistem uglavnom odbijao one čiji se pasoši vode kao ukradeni ili izgubljeni.
Evropska komisija, ali i Aleksandra Štiglmajer na karaju naglašavaju činjenicu da se ovakav sistem ne uvodi niti se odnosi samo na građane Zapadnog Balkana. „Postoji 60 zemalja koje imaju bezvizni režim. Iz tih zemlja svake godine preko trideset miliona građana poseti EU. Ove mera će uticati na trideset miliona ljudi, a ne samo na putnike sa Zapadnog Balkana. Jeste da je mala smetnja, ali EU neće menjati predlog samo zbog Zapadnog Balkana, a radi se o jačanju unutrašnje bezbednosti“, zaključuje naša sagovornica.