Nisu Sirijci nego Srbi

Srpski državljani su ovih dana u Nemačkoj ponovo pod lupom javnosti i to u turobnom društvu: zajedno sa došljacima iz Magreba (Maroko, Alžir, Tunis) i Gruzijcima, Srbi su najupadljiviji počinioci krivičnih dela u Nemačkoj. To proizilazi iz statistike Saveznog ureda za kriminalistiku (BKA) za prva tri meseca ove godine prema kojoj su „došljaci“ počinili ili pokušali 69.000 krivičnih dela. Gotovo trećinu čine krađe, slede prevare (među kojima je pretežno vožnja javnim prevozom bez karte, što bi rekao narod: švercovanje), a zatim tuče i džeparenje. U padu je broj nedela u vezi s opojnim drogama (6,6 odsto) te seksualnih delikata (1,1 odsto). U izveštaju se ističe da su državljani balkanskih zemalja i Gruzijci posebno aktivni u krađama, provalama i falsifikovanju.

Treba istaći da se statistika ne odnosi na sve strance u Nemačkoj – ni uzete kao strane državljane, niti kao građane s takozvanom „migracionom pozadinom“. Savezni ured za kriminalistiku hteo je da ispita kako se poslednji izbeglički talas odrazio na stopu kriminala pa se u izveštaju bavio samo „došljacima“ među kojima su tražioci azila, oni koji su već dobili azil ili izbeglički status, kao i oni koji su još „trpljeni“ iako bi trebalo da napuste Nemačku i oni koji su u zemlji ilegalno. BKA ukazuje da mnogi slučajevi još nemaju sudski epilog i da neki drugi još nisu procesuirani, tako da brojka od 69.000 „došljaka“ koji su počinili ili su osumnjičeni za krivična dela može služiti samo za grubu orijentaciju.

Glavno saznanje koje je doneo ovaj presek stanja je da „došljaci“ ukupno nisu ni manje ni više skloni kriminalu od ukupne populacije. I da su izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana – koje se smatraju „pravim“ izbeglicama i ima ih ubedljivo najviše – „ispodproporcionalno“ prisutne u kriminalnoj statistici. Tako recimo srpski državljani čine svega 1,8 odsto „došljaka“, ali su odgovorni za 5,5 odsto krivičnih dela. To znači da su devet puta „skloniji“ kriminalu od Sirijaca koji čine 42,5 odsto „došljaka“, a osumnjičeni su za 15,3 odsto krivičnih dela. Taj podatak opširno komentariše nemačka štampa uz podtekst da su propali „argumenti“ desničara kako migracija znači porast kriminala, a izbeglice nisu ništa drugo do pljačkaša, silovatelja i ubica.

Ali najpre o srpskim državljanima: konzervativni list Velt piše da oni gotovo i nemaju šanse da dobiju azil pa je „logično sumnjati da podnose zahteve za azil kako bi u Nemačkoj bili kriminalno aktivni do izbacivanja iz zemlje“. List međutim ističe da sa statistikom u slučaju Srbije postoji ozbiljan problem: „Beograd posmatra Kosovo kao deo Srbije. Kosovari mogu podneti zahtev i dobiti srpski pasoš. Doduše, Kosovari se u statistici BKA vode odvojeno, ali ako pri legitimaciji pokažu srpski pasoš, onda važe kao Srbi. Tipično za albanske i kosovske klanove je da se bave trgovinom drogom i poslom s prostitucijom, a statistika BKA potcrtava dela protiv imovine kao najčešći prestup srpskih tražilaca azila.“

Pozivajući se na stručnjake i novinare iz Beograda, Velt pokušava dalje da prokljuvi ko su tačno kriminalni srpski državljani i iznosi tezu da su posebno kriminalni Romi iz Srbije. „Na naš upit BKA međutim kaže da Romi kao zasebna grupa osumnjičenih nisu istraživani“, dodaje berlinski list.

Velt objavljuje i jedan komentar o izveštaju BKA: „Supernemci su videli Sirijce kao problem za zemlju. Demagozima su jednako opasno delovali Avganistanci i Iračani – sve dakle ljudi koji su rasli u kulturnom prostoru omeđenom islamom. Svaka halabuka u nekom izbegličkom domu uzimana je kao povod da se ocrne pripadnici ovih nacija i islamska religija koja se tamo praktikuje. Ali brojke koje je objavio BKA govore drugim jezikom. Sirijci, Iračani i Avganistanci se u statistikama pojavljuju u manjoj razmeri od njihovog udela u populaciji. Predrasude se više ne podudaraju s tvrdim činjenicama istražitelja. Oni koji su skloni paušalnim komentarima trebalo bi dobro da prouče ovu statistiku. Diferencijacija je prva građanska obaveza u vremenima populističkog zaoštravanja društvene klime.“

Frankfurter rundšau piše: „Ksenofobi će biti razočarani izveštajem BKA: ubedljivo najveći deo došljaka ne čini krivična dela. Da, čak se govori o padu stope kriminala. Činjenica da pada broj seksualnih delikata kvari računicu onih koji su iz novogodišnje noći u Kelnu hteli da izvuku politički profit“, podseća list na noć kada su prijavljene stotine krađa i seksualnih napastvovanja tokom dočeka nove godine na platou ispred katedrale i glavne železničke stanice u Kelnu. U tekstu se navodi da izveštaj BKA može da doprinese da se diskusija o migraciji vrati u okvire činjenica umesto predrasuda.

Badiše cajtung (Frajburg) dodaje: „Dok se u desnom spektru ponašalo kao da s izbeglicama stiže poplava kriminala, dotle su neki multi-kulti-tipovi smatrali da nije kulturno ni progovoriti o ovoj temi. Zato je dobro, da prvi put imamo statistiku o kriminalitetu došljaka za celu Nemačku.“

Statistika BKA obuhvata i napade na izbegličke domove koji su – onda kada bi slučajevi bili razjašnjeni – često mogli da se pripišu neonacističkom spektru. U prvom kvartalu bilo je čak 345 takvih napada, daleko više nego u prvom kvartalu prošle godine (95), ali i osetno manje nego u poslednjem kvartalu prošle godine (472).