Njegovo veličanstvo su odvezli „bubom“

Hajle Selasije, poslednji etiopijskimonarh, sastao se sa izaslanikom novoformiranog vojnog odbora zvanog Derg u palati u Adis Abebi 12. septembra 1974. godine.

Sastanak je bio poslednji potez u svrgavanju carstva. Predstavnici delegata su Hajlea Selasija oslovljavali sa „Vaše Veličanstvo“ i „ponizno molili“ da se preseli na određeno mesto radi njegovog zdravlja i sigurnosti.

U početku oklevajući, prihvatio je odlazak nakon što je kratko govorio o tome šta znači voditi zemlju. Odvezli su ga Folksvagenovom „bubom“. To je bio njegov poslednji dan na prestolu sa kojeg je vladao decenijama.

Svrgavanje Hajlea Selasija pre pola veka okončalo je monarhiju. Hevan Semon, profesorka Univerziteta u Hamburgu koja se bavi modernom istorijom Etiopije, kaže da je Hajle Selasije bio deo „umiruće stare garde“.

„Generacija koja nikada nije doživela poraz prema rečima (izraelskog akademika) Hagaja Erliha, koja je održala nezavisnost Etiopije, podarila nam je savremene geografske karte, a zatim Hajlea Selasija možete videti kao preteču kasnijim vladarima i Etiopiji kakva je danas“, kaže Hevan za DW.

Hajle Selasije „počeo je kao reformator“, rekao je za DW carev potomak Asfa-Vosen Aserate. „Transformisao je Etiopiju tokom vladavine od zemlje koja je bila duboko ukorenjena u srednjem veku prema dvadsetom veku“, kaže on.

Od Ras Teferija do etiopskog cara

Pre uspona na presto, Hajle Selasije se nazivao Ras Teferi, bio je namesnik od 1916. do 1930.

Prvi pripadnici etiopske inteligencije počeli su da odlaze u Evropu na školovanje kada je on bio prestolonaslednik. Oni koji su se vratili, imenovani su na visoke položaje u etiopskoj diplomatiji. Onda je postao Hajle Selasije, car Etiopije, što je bio 44 godine.

Etiopija je prvi ustav dobila 1931, ali je u njemu pisalo da će samo njegova deca smeti da naslede cara. Ranije je Etiopijom vladao onaj ko ugrabi moć.

Monarhija je takođe uvela parlament sa ograničenom moći kao savetodavno telo.

Za vreme režima Hajlea Selasija, Etiopija je počela da gradi brane i puteve, te uspostavila mornaricu, vazdušne snage i avio-kompaniju.

Međutim, ekonomija je vremenom stagnirala. „U početku je bilo mnogo nade, ali ne može cela nacija da živi samo od izvoza kafe i nekoliko fabrika kože“, kaže Hevan. „Ta stagnacija nastala je njegovim dugotrajnim boravkom na vlasti.“

Promocija afričkog jedinstva

Kao vođa Etiopije, Hajle Selasije bio je antikolonijalista ključan u uspostavljanju Organizacije afričkog jedinstva (OAU) 1963. OAU je prethodnik Afričke unije (AU).

„Mobilisao je 32 afrička lidera u to vreme i pobrinuo se da Adis Abeba postane centar afričkog jedinstva“, rekao je za DW bivši etiopski diplomata Tefera Šol.

Do svojih poslednjih godina na vlasti, Hajle Selasije putovao je u inostranstvo više od bilo kog etiopskog lidera koji je odstupio od starih tradicija. „On je prvi etiopski vladar, barem koliko ja znam, koji je napustio Etiopiju kako bi otišao u inostranstvo i posetio druge zemlje“, istakla je Hevan.

U svojim ranim godinama kao Ras Teferi, posetio je mnoge evropske zemlje, uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Italiju. Kao car, ugostio je britansku kraljicu Elizabetu II i jugoslovenskog maršala Tita. Sreo se sa Mao Cedungom u Pekingu, a takođe se sreo i sa nekoliko američkih predsednika, uključujući Ričarda Niksona, Dvajta Ajzenhauera, Frenklina Ruzvelta i Džona Kenedija.

Kasnije je prisustvovao Kenedijevoj sahrani 1963. Bio je prvi strani šef države koji je posetio Saveznu Republiku Nemačku 1954. godine.

„Odnosi njegovog veličanstva sa stranim zemljama poput Nemačke bili su zacementirani do te mere da se nisu mogli poremetiti čak ni posle njegovog pada“, rekao je Tefera. „Postavio je dobre temelje za spoljne odnose.“

Etiopijska monarhija pod opsadom

U poslednjim godinama svoje vladavine, Hajle Selasije je često putovao u inostranstvo, dok su u Etiopiji jačali politički nemiri.

Njegov presto izdržao je invaziju fašističke Italije tokom Drugog svetskog rata, kao i pokušaj državnog udara 1960. dok je bio u poseti Brazilu. Uspeo je da uguši pozive na reforme iz svog užeg kruga i suzbije pobune.

Ipak, kako je stario, nova generacija, obrazovana u Etiopiji i inostranstvu, počela je da zahteva radikalne promene. Njegova posvećenost širenju pristupa obrazovanju odigrala je presudnu ulogu.

„Njegova velika zaostavština biće to da je bio otac etiopskog obrazovanja, da je bio osnivač prvog univerziteta i da je obrazovanje bila jedna od njegovih najvećih nada za narod njegove zemlje“, rekao je Asfa-Vosen Aserate.

Osnivanje Univerziteta „Hajle Selasije“, koji se danas zove Univerzitet Adis Abebe, dokaz je njegovog uticaja na obrazovanje.

Hevan smatra da je car svoju ulogu video kao kontrolu obrazovanja nove generacije Etiopljana koji će modernizovati zemlju pod njegovom vlašću. „Ali nije video da će doći nova generacija koja će dovesti u pitanje njegovu sopstvenu moć“, kaže Hevan.

Pad cara Hajlea Selasija

Nije samo etiopijski studentski pokret doveo do pada Hajlea Selasija i feudalnog sistema. Povećanje cena goriva izazvalo je proteste među taksistima, a etiopijski muslimani su se zalagali za verske slobode.

„Studenti su zahtevali zemljišnu reformu, više demokratije, ali nažalost to nije poslušano tako da je došlo do prave revolucije 1974“, kaže Asfa-Vosen za DW.

Politički pritisci i razorna suša u pokrajinama Volo i Tigraj pokazali su se kao poslednji udarci vladavini Hajlea Selasija. Stotine hiljada Etiopljana stradalo je od gladi izazvane sušom od 1972. do 1975. Car i njegova vlada optuženi su da su skrivali patnje svojih građana.

„Kada je suša pogodila ljude, Hajle Selasije nije bio dobro informisan od strane svojih savetnika“, rekao je diplomatski veteran Tefera Šol, ističući da se Hajle Selasije saglasio da su mere preduzete za rešavanje problema suše i gladi bile nedovoljne.

Derg, koji je mesecima kovao zaveru za rušenje monarhije, navodno je na nacionalnoj televiziji emitovao potresan izveštaj Britanca Džonatana Dimblbija.

Sledećeg dana svrgnuli su Hajlea Selasija sa trona. Suprotstavljenost između Derga i političkih organizacija proisteklih iz studentskog pokreta značila je sedamnaest godina krvoprolića u Etiopiji posle Hajlea Selasija.