Njen odgovor Makronu
12. mart 2019.
Predsednik Francuske Makron ne može biti zadovoljan odgovorom koji je iz Nemačke stigao na njegovu viziju nove i moderne „Evrope“, kako on u svom pismu zove Evropsku uniju. Jer, odgovor mu nije dala nemačka kancelarka Angela Merkel, već predsednica CDU (i verovatno buduća kandidatkinja za kancelarsku funkciju) Anegret Kramp-Karenbauer. To je, kako prenose nemački mediji, već izazvalo negodovanje u francuskim političkim krugovima. Makron je očekivao odgovor od kancelarke koja se u takvoj situaciji smatra jedinom pravom sagovornicom. List Velt je preneo informaciju iz „Makronovog okruženja“ da se „odgovori šefova stranaka ne komentarišu“.
Pri tome postoje zahtevi Kramp-Karenbauerove koji jesu na istoj liniji sa Makronom. Oni se tiču pre sve spoljne i bezbednosne politike u EU, zaštite granica i migracije. Makron bi želeo da se formira „Evropski savet za bezbednost“, dok šefica Demohrišćana iznosi ideju o gradnji „evropskog“ nosača aviona – tu su vidljiva poklapanja, baš kao i kada ona govori o zajedničkom tržištu za banke ili „evropskom“ paktu o zaštiti klime.
No, ona se nekim drugim Makronovim idejama kategorički protivi - na primer, ideji da se odredi minimalna nadnica na nivou EU. Ona odbacuje i koncept „evropeizacije“ socijalnih sistema, kao i – dugova. Centralizam i etatizam EU smatra pogrešnim putem, a budžet evrozone koji predlaže Makron, Kramp-Karenbauerova ni ne spominje u svom odgovoru koji je objavio nedeljnik Velt am zontag.
Kancelarka Angela Merkel je podržala svoju naslednicu na kormilu Demohrišćana rekavši samo da su reči Anegret Kramp-Karenbauer „u potpunom skladu“ sa njenim mišljenjem.
Berlinski Tagesšpigel je Makronovo pismo i odgovor Kramp-Karenbauerove protumačio kao sudar koncepata koji je prokomentarisao naslovom: „Ovde ambiciozni Makron, tamo – neambiciozna AKK“. List primećuje da Anegret Kramp-Karenbauer sistematski i velikom brzinom zaposeda teme koje su inače u domenu kancelarke“, i u svom komentaru piše: „Može li biti gore? Baš Francuski predsednik, koji je Nemačkoj okrenut kao nijedan drugi pre njega, koji joj je čak u Bundestagu izjavio ljubav, baš on (…) dobija iz Nemačke jednu „korpu“ za drugom. I sada ga je „ohladila“ baš Anegret Kramp-Karenbauer, predviđena da postane kancelaraka, rođena u Sarskoj oblasti koja je od svih nemačkih pokrajina najjače povezana sa Francuskom“.
„A tek podmetanje da Makron sve ovo čini samo zbog izbora za Evropski parlament! Pa to nije argument, već blamaža! Jer, normalno je da oni koji učestvuju u izborima javnosti prezentiraju ono zbog čega bi trebalo da budu izabrani. To se zove politika. Nedelje koje prethode evropskim izborima na taj način postaju sudbonosni dani za Evropu. Kako dalje? I – s kim? Britanci su otišli, Nemci i Francuzi su nesložni, Italijani na putu udesno, o Mađarima i drugim da i ne govorimo. Može li biti gore od ovoga? - Može biti. Može biti da će Helmut Kol, prethodnik Merkelove u kancelarskom uredu, biti u pravu sa svojim proročanstvom: ona će upropastiti moju Evropu. A ono što počne Merkelova, dokrajčiće Kramp-Karenbauerova – ako bude ovako nastavila“, piše Tagesšpigel.
Frankfurter algemajne cajtung zapaža da je Anegret Kramp-Karenbauer svojim reformskim predlozima dotakla i teme o kojima Francuzi ne vole da raspravljaju. „U to spada pre svega ideja da EU dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti UN. Taj predlog je svojevremeno iznela i Angela Merkel. Nemački ministar finansija Olaf Šolc (SPD) je pre nekoliko meseci predstavio jedini put koji se može zamisliti ako se želi ostvarenje tog cilja – a to je da Francuzi svoje mesto u Savetu bezbednosti ustupe EU. U Parizu su na to samo odmahnuli rukom.“
Portal T-onlajn piše da „Anegret Kramp-Karenbauer očito ne želi da se preporuči kao vizionarka Evrope. Njen tekst više izgleda kao neki interni strateški papir CDU. Kada ona govori o novom evropskom centralizmu i ograđuje se od Makrona, time hoće da ugodi raspoloženju svojih pristalica. Opasan teren. Jer, tako se ona jezički našla u opasnoj blizini desničarske stranke AfD. Njen predsednik Aleksander Gauland je prošle nedelje u istu Velt formulisao istu primedbu: centralistička, fiksirana na funkcionisanje kao država, birokratska.“
„Sa Kramp-Karenbauerovom se sada rađa strahovanje od „Evropskog centralizma“. Prema Dudenovom rečniku nemačkog jezika, centralizam je težnja ka koncentraciji svih nadležnosti u jednoj najvišoj instanci. To u Evropi niko nije tražio. Pa ni Makron. Ali reči stvaraju istine. To se na novonemačkom jeziku zove frejming. Takvim razgraničenjima, pojednostavljivanjima i slikom neprijatelja vodi se politika. U slučaju dvojbe – i protiv Evrope. Kramp-Karenbauerova zna: raspoloženje se može pretvoriti u glasove birača. To je važilo i pre Donalda Trampa. Evropa to nije zaslužila. Evropskoj uniji je preko potrebna perspektiva. Od buduće kandidatkinje za kancelarku bi moglo da se očekuje više od pukih razgraničenja i distanciranja“ piše T-onlajn.
Priredio Saša Bojić