Notr Dam nakon požara: pariska katedrala prerano se otvara?

Notr Dam nije bilo koja crkva. U Francuskoj je ona neka vrsta nacionalne svetinje. Zato se predsednik Francuske Emanuel Makron odmah posle požara koji je izbio 15. aprila 2019. obratio naciji obećavajući da će crkva biti obnovljena za pet godina i da će biti „lepša nego ranije“.

Za taj „nacionalni projekat“ stavljeno je dovoljno novca na raspolaganje. Praktično nisu postojale birokratske prepreke. Generalštapski planirani radovi odvijali su se onako kako su zamišljeni. Svečano otvaranje katedrale zakazano je za subotu 7. decembar. Predviđeno je Makronovo obraćanje ispred crkve u prisustvu brojnih šefova država i vlada. Katedrala je ionako vlasništvo države. Sledećeg dana će nadbiskup Loran Ulrik održati prvu svečanu misu na kojoj će biti osveštan oltar.

Stara crkva u novom sjaju

Svako ko je Notr Dam posetio pre požara, sada će biti začuđen. Zidovi su oslobođeni naslaga prljavštine iz nekoliko vekova. Kroz očišćen prozor dopire više svetla nego ranije, pa su sveža farba i pozlata na freskama zablistale. Očišćeno je 2.300 statua i 8.000 cevi na orguljama. Nedavno je ugrađeno 1.500 novih stolica.

Skoro hiljadu kubnih metara kamena moralo je da se pomera, postavljeno je, a potom uklonjeno 2.000 tona skela. Blizu 250 firmi i ateljea su učestvovali u radovima.

Crkva koja je izgrađena između 1163. i 1345. postala je neočekivano još jednom „gradilište veka“. Dosadašnji troškovi iznosili su 700 miliona evra. U nezapamćenoj donatorskoj akciji skupljeno je 840 miliona evra. S ostatkom novca restaurisaće se apsida i kontrafori. Taj deo posla će početi posle ponovnog otvaranja i trajaće tri godine.

„Čudo iz Notr Dama“

Pet godina je prošlo od požara koji je uznemirio javnost. Vatrogasci su gasili plamen četiri sata i uspeli su da ograniče požar na drvenu krovnu konstrukciju. Razmere štete nisu bile toliko velike koliko se najpre pretpostavljalo. Doduše, urušio se centralni svodni toranj s još tri dela svoda. U horu je zinula rupa. Ali, gotička Bogorodica ostala je neoštećena, iako se pored nje obrušio svod. Barbara Šok-Verner, nemačka ekspertkinja za katedrale, to naziva „čudom iz Notr Dama“.

Ona se seća: „Opasnost od pada cele crkve bila je velika. Samo da je došla neka oluja šteta bi bila ogromna.“ Pariz je imao sreće u nesreći. Mnogo veći problem nastao je s olovnim pločama koje su otpadale sa krova ili su se istopile. Olovo se razlilo po svodu. Sve predmete prekrila je otrovna, olovna prašina. To je otežavalo rad na restauraciji. „To su zaista bili veliki izazovi“, kaže Šok-Verner,.

U zdanju je još previše vlage?

Zajedno s bivšim poverenikom za nemačko-francusku kulturnu saradnju Arminom Lašetom, bivši glavni građevinski majstor kelnske katedrale bio je koordinator nemačke pomoći. U kelnskoj katedralnoj radionici očišćeni su i obnovljeni prozori iz kleristorijuma. A za zvona na obnovljenoj crkvi tučak je izrađivan u bavarskom Ancenkirhenu.

Nemačka ekspertkinja za katedrale Šok-Verner i nekada glavni građevinski majstor kelnske katedrale, poštuje francuski uspeh u obnavljanju crkve, ali upozorava da on ima i drugu stranu medalje, jer je postignut u mešavini pritiska termina i novca: „Zdanje ima još uvek previše vlage, pa ostaje samo da se nadamo da će malter u unutrašnjosti da izdrži.“ Ona dodaje da je i krovnim hrastovim gredama bilo potrebno više vremena da se osuše. „Uobičajeno je da hrastova građa odleži dok se ne osuši i tek tada se iskoristi. Ali pritisak rokova je bio presudan. Nadamo se da će sve biti kako treba“.

„Francuski uspeh“

Ostaje da se vidi kako će Pariz da savlada navalu posetilaca. Ministarka kulture Rašida Dati želi da uvede plaćanje ulaza, katolička crkva to odbija. Grad razmišlja o mogućnosti da se podzemna garaža ispred crkve pretvori u centar za posetioce.

Francuski predsednik Makron koji je u političkim neprilikama svakako želi da uknjiži obnovu katedrale kao „francuski uspeh“. Notr Dam blista novim sjajem. U to će se uveriti 3.000 gostiju koji su pozvani na otvaranje. Među njima ima 50 šefova država i vlada kao i uglednih gostiju. U poslednjem momentu je svoj dolazak potvrdio i sledeći predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp. On je i pohvalio Makrona rekavši da je „obavio odličan posao“.

Pariz će za vreme svečanosti ličiti na tvrđavu. Na zadatku će biti 6.000 čuvara reda.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku