Novi koncept EU: „Strateški kompas“

Po prvi put su 27 zemalja-članica Evropske unije sastavile zajednički koncept svojih bezbednosnih interesa i utvrdile koje mere će u naredne tri godine biti preduzete kako bi EU bila jača i nezavisnija. „Evropa mora da nauči da govori jezikom sile“, kaže pomalo ratnički visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel. Pojam „Strateški kompas“ bi pritom trebalo shvatiti doslovno, jer u dokumentu pod tim nazivom i na 40 stranica EU baca pogled od 360 stepeni, dakle po celom svetu.

Kao glavna pretnja po evropsku bezbednost vidi se pre svega Rusija. Ona trenutno vodi agresivni rat protiv Ukrajine, učestvuje u sukobima u Gruziji i Moldaviji, i de fakto upravlja Belorusijom. Zatim slede Kina, nestabilna situacija na Zapadnom Balkanu, islamistički teror u severnoj Africi, regionalni sukobi na Bliskom istoku. Pogled EU zatim , seže do Arktika, indo-pacifičke zone i Latinske Amerike. A uz sve to, spominju se i opasnosti od kibernetičkih napada, kao i opasnosti iz svemira.

-pročitajte još: Brisel sve bespomoćniji zbog rata u Ukrajini

„Elektrošok“ za NATO

Pre tri godine, kad su ideju „kompasa“ zagovarale francuske i nemačke diplomate, u Beloj kući još uvek je vladao izolacionistički predsednik Donald Tramp. U to vreme, francuski predsednik Emanuel Makron je zapadni odbrambeni savez proglasio „klinički mrtvim“.

Sada se situacija u Evropi radikalno promenila. Makron sada kaže da je Rusija izazvala buđenje Evrope. „Uvek sam govorio da su nam potrebne strateške izjave, a njih dobijamo sada.“ NATO je, kaže Makron, dobio „elektrošok“, nakon što je Rusija napala Ukrajinu.

Svim političarkama i političarima u Evropskoj uniji je postalo jasno da Evropa može da se brani samo zajedno sa NATO, dakle sa američkim saveznicima. Zato EU sa svojim „Strateškim kompasom“ ni u kom slučaju ne nastupa kao konkurencija NATO, kaže Mihael Galer, demohrišćanski poslanik u Evropskom parlamentu specijalizovan za spoljnopolitičke teme. I naglašava: „Kolektivna odbrana će u dogledno vreme i dalje morati da bude organizovana zajedno sa NATO.“

I predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel zalaže se za NATO, savez kojem pripadaju 23 od 27 članica Evropske unije. „On ostaje srce naše teritorijalne obrane“, kaže Borel. Time on želi da oduzme vetar iz jedara američkim kritičarima evropskih pokušaja emancipacije.

Interventna jedinica pod nemačkim vođstvom

U svom strateškom dokumentu EU izražava nameru da do 2025. formira zajedničku interventnu jedinicu od 5.000 vojnika, želi bolje da koordiniše naoružavanje i međusobno da usklađuje rast izdataka za odbranu članica EU. Zajednički projekti bi trebalo da budu potpomognuti i iz budžeta EU.

„Najpre ide analiza toga odakle dolazi pretnja, zatim sledi utvrđivanje činjeničnog stanja, odnosno onoga šta imamo, a iz toga se izvodi zaključak šta nam je još potrebno. Tako Galer opisuje budući proces. A ako se, kaže, na pravi način sprovode projekti koji već postoje u Evropskoj agenciji za naoružanje (EVA), onda se za to može dobiti novac iz EU.

Nemačka je obećala da će u početku, za prvih 12 meseci, staviti na raspolaganje srž interventne jedinice. Vojnici iz više članica EU trebalo bi da „rotiraju“ i neće biti stacionirani u okviru stalne jedinice na jednom mestu. „Za mene je to, iskreno rečeno, suviše kratkovido. Nemačka se javi i kaže: Mi ćemo to da obezbedimo za godinu dana. To nije ono što je potrebno“, kritikuje Mihael Galer. Neophodna je, smatra, stalna jedinica od 5.000 ljudi koja će zajedno da vežba, trajno da bude stacionirana i koja će zajednički da deluje.

Primer Bosne i Hercegovine

Galer navodi dva primera kada bi mogla da bude potrebna samostalna intervencija Evropske unije. Primer Bosne i Hercegovine: ako bi proruski lider bosanskih Srba Milorad Dodik hteo da otcepi svoju „Republiku Srpsku“ od zajedničke države, EU bi mogla da interveniše. NATO možda ne bi mogao, jer turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima drukčije viđenje budućnosti države BiH. „U trenutku kad bi Erdogan rekao ’NE’, resursi i angažovanje NATO bi bili blokirani, jer se odluke donose jednoglasno. Ali, mi bismo, uprkos tome, morali da imamo mogućnost da delujemo, ako to smatramo neophodnim“, kaže Galer za DW.

Primer Malija

Drugi primer: evakuacija evropskih jedinica ili građana. U Avganistanu je prilikom naglog povlačenja Evropska unija morala da iskusi da bez SAD ništa ne ide, i da EU očigledno nije mogla da deluje. „To bi moglo da se ponovi kada se budemo povlačili iz Malija. Za razliku od Avganistana, tu nema američkih pomagača i zato je važno da stvorimo sopstvene mogućnosti“, kaže Galer.

U borbi protiv terorističkih milicija, u Maliju na zapadu Afrike stacionirana jedna misija EU i jedna francuska misija. Francuska namerava da do juna okonča svoj angažman u toj zemlji zbog nesuglasica s vojnom huntom.

Ovaj put bi to trebalo da uspe

Evropska unija već dve decenije pokušava da formira zajedničku interventnu jedinicu i uskladiti svoje strateške interese. Ovoga puta bi to trebalo bolje da funkcioniše, uveren je predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel. Ako ne bude htelo da učestvuje svih 27 članica, u ime EU bi misiju mogla da sprovede ona grupa zemalja koje su spremne. Prema ugovorima EU to je moguće, navodi se u „Strateškom kompasu“.

„Evropska unija mora bolje da štiti svoje građane i svoje vrednosti. Da bismo to postigli, moramo brže i odlučnije da delujemo u rešavanju kriza“, kaže Borel. Sada bi taj kurs trebalo da odobre predsednici država i vlada EU. Šok rata koji je u Evropu donela Rusija pritom će sigurno pomoći, smatraju diplomate Evropske unije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.