Novinari u Nemačkoj: uvrede i napadi
22. avgust 2018.
Prošle nedelje se u Drezdenu, u vreme dok su trajale demonstracije desničarskog pokreta Pegida, dogodilo nešto o čemu se još uvek žustro raspravlja. Jednu tv-ekipu javnog servisa ZDF učesnici demonstracija najpre su psovali, a potom je istu tu ekipi policija zadržala čak 45 minuta. Zvanično objašnjenje je glasilo: kako bi se utvrdio identitet. Generalni direktor ZDF-a Peter Frej odmah je reagovao i ocenio da je to „jasno kršenje slobode izveštavanja“.
Istraga o tok slučaju još uvek je u toku. Prema navodima policije, jedan građanin Drezdena koji je učestvovao u demonstracijama prišao je policajcima koji su obezbeđivali događaj i prijavio novinara tv-ekipe ZDF-a zbog vređanja. Između tog čoveka i novinara izbila je svađa oko toga da li televizijska ekipa sme da snima demonstrante iz velike blizine. Demonstrant je smatra da ne sme i prijavio je novinara, a novinar je sa svoje strane odgovorio – prijavom zbog uvreda. Prema tvrdnjama policajaca, oni su učesnike svađe razdvojili kako bi sprečili eskalaciju. Za sada je međutim nejasno da li je to zaista bilo tako.
Premijer savezne nemačke pokrajine Saksonije Mihael Krečmer (CDU) stao je na stranu policajaca i izjavio da je „bilo neophodno utvrditi identitet svih učesnika“, kako bi, u slučaju krivičnog dela, bilo moguće istragu povesti u svim eventualnim pravcima. Istovremeno, načelnik drezdenske policije odbacuje optužbe da su njegovi službenici sarađivali sa demonstrantima Pegide. Novinarska udruženja traže da se kompletan slučaj u potpunosti razjasni. To će međutim potrajati.
Da li novinari smeju da snimaju demonstrante?
Ipak, kada se radi o mogućnosti snimanja ili fotografisanja prilikom demonstracija, zakon je jasan. Na javnim manifestacijama novinari imaju i zadatak i pravo da snimaju i fotografišu – to je njihov posao. Dakle, svako ko odluči da učestvuje na demonstracijama samim tim je pristao i na to da se pojavi na nekim fotografijama, odnosno snimcima.
Ali to da li novinari te snimke mogu i da objave, potpada pod neke druge odredbe. Načelno važi sledeće: ukoliko neka osoba na snimcima može jasno da se prepozna, onda je za objavljivanje potrebna njena dozvola. Od tog pravila postoje važni izuzeci, upravo kada se radi o javnim manifestacijama i demonstracijama. Tu važi ovo: ko bez pritužbi dozvoljava da ga fotografišu i snimaju, taj time pristaje i na objavljivanje. Pa čak i u slučajevima poput ovog u Drezdenu, gde su se snimljene osobe protivile objavljivanju, važi osnovno načelo: informisanje javnosti ima prioritet u odnosu na pravo pojedinca na sopstvenu fotografiju odnosno snimak. Psovati novinara u tom slučaju nije od pomoći.
Sve više napada
Ali upravo to se sve češće događa. Sve je više slučajeva verbalnih, pa i fizičkih napada na novinare. Veliku pažnju izazvao je slučaj napada na novinare i izbeglice početkom godine u istočnonemačkom Kotbusu. Članovi desničarskog udruženja „Budućnost domovine“ nahuškali su građane protiv novinara radija Berlin-Brandenburg (rbb), pa su tako čak i neke starije gospođe psovale novinare kao „izdajice naroda“, a nekoliko novinara je bilo i odguravano, a njihova oprema je oštećena.
Napadi na novinare nisu retkost ni na manifestacijama u organizaciji desnopopulističke Alternative za Nemačku (AfD). U junu su dva novinara napadnuta dok su izveštavala sa jednog skupa desnonacionalnog krila te stranke u jednom selu u pokrajini Saksonija Anhalt. Tom prilikom polomljen je fotoaparat jednog od dvojice novinara iz Bremena.
Pretučeni pa zaboravljeni?
U poslednje vreme sve se glasnije mogu čuti i sumnje u to da policija i pravosuđe podržavaju novinare i tako štite slobodu medija. To potvrđuje slučaj iz sela Freterode u Tiringiji. Tamo su dvojica novinara u aprilu sa ulice posmatrali ko sve zalazi u gostionicu koju drži lider neonacističke stranke NPD iz Tiringije Torsten Hajze. On je inače jedan od najpoznatijih neonacista Nemačke i organizuje skupove koji su redovno pod prismotrom Ureda za zaštitu ustava.
Ali neonacisti su primetili novinare pa su ovi pokušali da pobegnu. Desničari su ih napali koristeći između ostalog i palice za bejzbol. Nakon kratke potere, auto je završio u jarku, a napadači su najpre porazbijali stakla na njemu, a zatim i pretukli novinare. Njih dvojica su teže povređeni.
I mada su novinari imali vrlo jasne fotografije napadača i identifikovali su jednog od vodećih lokalnih neonacista, policijska istraga tapka na mestu. I stotinu dana nakon incidenta napadači su još uvek na slobodi. „Radi se o potencijalnom krivičnom delu za koje bi mogla da bude izrečena zatvorska kazna i do dve dogine“, tvrdi za DW advokata žrtava Sven Adam.
Državni tužilac iz Milhauzena smatra međutim da za sada „ne postoji osnovana sumnja“. Umesto toga tužilaštvo još uvek ispituje da li su fotografije novinara manipulisane. Prema rečima advokata oštećenih to „ne ukazuje da postoji naročita volja za proganjanjem počinilaca“. Na taj način, smatra Sven Adam, „nemačko pravosuđe šalje desničarskim nasilnicima fatalnu poruku: slobodno možete da napadate novinare i ne morate da strahujete od nekih naročitih posledica“.