NZZ: Albanci sa juga Srbije hoće da budu deo Kosova

Iz reportaže saznajemo da su Srbi na severu Kosova lojalni Srbiji, a potom: “Nigde se nerešeno nasleđe kosovskog konflikta ne manifestuje tako jako kao na severu Kosova i u Preševskoj dolini”.

Autorka je očito doputovala sa Kosova jer opisuje pogled na gradić sa te strane. Onda otkrivamo da Albanci celo područje Preševa, Bujanovca i Medveđe nazivaju “lugina” što na albanskom zanči dolina. 

Kao na Kosovu

A prema autorki Preševo se jedva razlikuje od Kosova: “Ko tamo sedi u kafiću, šeta pijacom ili pita za put, oseća se kao da je pre na Kosovu nego u Srbiji. Na sve strane se govori albanski, srpski jedva da se čuje“. 

Ali autorka zaključuje da manjini koja je lokalna većina ipak nije lako u gradu. 

Prvi čovek koji je predstavljen u reportaži jeste gradonačelnik Preševa Šćiprim Arifi. Prve reči koje citira: „Ljudi u Preševu sebe smatraju Kosovarima“. Novinarka naglašava da je sa Arifijem razgovarala nemački jer je on odrastao u Manhajmu, a u očev rodni grad je došao pre 20 godina. 

Arifi kaže a švajcarska novinarka prenosi da srpska vlada ne uspeva da ubedi Albance iz Preševa da su tu poželjni. „Diskriminišu nas“, kaže Arifi.

Potom u tekstu slede objašnjenja predistorije današnjeg stanja – bojkot popisa stanovništva u Srbiji 2011. i reakcija države koja je smanjila izdatke za albanske opštine i ukinula neke autobuske linije. Arifi je rekao da se to ne sme ponoviti i zato su pozvali Albance da učestvuju na sledećem popisu. 

Albanska zastava u osnovnoj školi

Autorka je posetila i osnovnu školu u Preševu, za koju kaže da je sa 1300 albanske dece jedna od najvećih u Srbiji. Razgovarala je i sa direktorkom Fitore Sahiti: „Našim nastavnicima nije dozvoljeno da predaju istoriju Kosova i da govore o nezavisnosti“, navode se njene reči. 

Autorka dodaje da istorijski i muzički udžbenici iz Albanije ili sa Kosova nisu dozvoljeni, pa deca uče iz jugoslovenskih udžbenika iz osamdesetih godina. Novinarki je direktorica pokazala albanske zastave koje su crtala deca za 28. novembar, albanski „Dan zastave“. 

„To zapravo nije dozvoljeno. Direktorica stavlja ruku pred usta i kaže: ‚Vlasti nam tu gledaju kroz prste‘“.

Iz teksta saznajemo da škola zapošljava 156 prosvetnih radnika od kojih su petoro Srbi jer je i srpski obavezan predmet, a svi ostali drže nastavu na albanskom. 

Pravnik bez šanse

Sledeći lik u švajcarskoj reportaži jeste Fisnik Islami, koji je sa 26 završio pravni fakiultet u Tirani, sanjao je da će imati karijeru sudije u Preševu, a sada sa 37 godina i troje dece namerava da se iseli u Nemačku.

On je više puta konkurisao za mesto sudije, nije ga dobio iako je imao najbolje ocene i uzeo i advokatsku licencu u Beogradu.

„Ne mogu sa sigurnošću da kažem, nemam dokaze, ali verujem da je to zbog toga što sam Albanac“, navodi autorka Islamijeve reči.

Onda navodi podatak koji je dobila u opštini da su od deset sudija njih osam Srbi, a dvojica Albanci. „Iako Albanci Preševske doline čine većinu, najveći deo radnih mesta u javnim službama popunjen je Srbima“, piše autorka. 

„Ali oni nas neće“

Reportaža se dalje nastavlja na pijaci, gde autorka sreće selljaka Banuša Jašarija, oca četvoro dece. „Svo četvoro je završilo fakultete na Kosovu i rade tamo. ‚Ovde za njih nema posla. Nedostaju radna mesta, a to malo što ih ima zauzeli su Srbi, u Elektroprivredi i u policiji‘, kaže Jašari“.

Potom autorka navodi i politički stav čoveka koji na pijaci prodaje sir: „Naravno da bih želeo da se Preševo pripoji Kosovu. Ali oni nas neće“.

Novinarka onda objašnjava kako je nastao plan Vučića i Tačija o razmeni Preševa za sever Kosova, a onda i kako je propao zbog bojazni Velike Britanije i Nemačke da bi to moglo da stvori nove apetite za pomeranje granica na Balkanu. 

Skenderbeg iznad poslanika

Novinarka je potom otputovala u Bujanovac da poseti jedinog albanskog poslanika u srpskoj Skupštini Šaipa Kamberija. Opisuje njegovu kancelariju sa Skenderbegovim portretom na zidu. Navodi Kamberijeve reči: „Nije lako. Osećam da tamo nisam dobrodošao“. 

Novinarka navodi da je Kamberijeva motivacija za političko delovanje borba za prava manjina u Srbiji. Ali i to, da nije realno očekivati uspehe u toj borbi: “Srpski predsednik je autokrat i nepredvidiv u delovanju. Tako da su pregovori jedva mogući“. 

Prema rečima Kamberija koje prenosi autorka reportaže u švajcarskom listu, neophodno je da Preševska dolina postane deo pregovora između Beograda i Prištine: „Plaćamo visoku cenu loših odnosa između dve zemlje“, kaže Šaip Kamberi, a beleži u Bujanovcu reporterka švajcarskog lista Noje cirher cajtung, Adelina Gaši.

Priredio: Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.