Obaranje ruskog aviona menja pravila igre

Dojče vele: Šta znate o ovom slučaju?

Čan Kasapoglu: Turska je jasno stavila do znanja da će podjednako tretirati svaku povredu njenog vazdušnog prostora. Pre oko mesec dana, Turska je srušila rusku bespilotnu letilicu. Bio je to škakljiv potez i upozorenje Rusiji da ne ulazi u turski vazdušni prostor. Turska je pokazala da dela po robusnim pravilima koja ne treba da testiraju ni Sirijci ni Rusi.

Zašto je prema Vašem mišljenju ruski avion leteo iznad tog područja?

Suhoj-24 je taktički bombarder koji se uglavnom koristi za teške napade na ciljeve na zemlji. Koga je bombardovao? – Etničke Turke na sirijskom bojnom polju, koji su pod zaštitom Turske. Reč je o 5.000 do 9.000 boraca. Oni su već dugo na meti žestokih napada režimskih snaga koje podržavaju Rusi i Iranci. Turska je zbog toga nezadovoljna. Jedan od razloga jeste da su posle napada u Parizu, na samitu G20, SAD i Turska razgovarale o intenziviranju zajedničkih vazdušnih operacija na sirijskom nebu. One su zamišljene kao podrška nekim elementima na zemlji, kao što su Slobodna sirijska armija ili snage etničkih Turaka. Sirijci, Rusi i Iranci vrlo žestoko su napadali ove potonje što je bilo „delegirano“ kažnjavanje Turske. Ovaj avion bio je upravo u takvoj akciji. On je prekršio turska pravila. Ne želimo da se na južnom krilu NATO i u turskom vazdušnom prostoru stvori situacija kao na Baltiku.

Kako to mislite?

Mislim na konstantne povrede vazdušnog prostora koje Rusi vrše na južnom krilu NATO, a to uključuje i turski vazdušni prostor – u baltičkom vazdušnom prostoru su takve akcije ruskih vazduhoplovnih snaga postale normalna stvar.

Rusi tvrde da je njihov avion bio u sirijskom vazdušnom prostoru. Šta znate o tome gde je oboren – iznad Turske ili iznad Sirije?

Prema turskoj proceduri, ako su se približili turskom vazdušnom prostoru na 12 milja, Turska im je poslala upozorenje. Ako su se približili na pet milja, Turska im je u susret poslala svoj patrolni avion F-16 da ih presretne. A ako neki avion iz pravca Sirije povredi turski vazdušni prostor, on se obara. Najverovatnije je – ako imamo u vidu turska pravila i prethodne ruske povrede turskog vazdušnog prostora – da je ovaj Suhoj-24 povredio turski vazdušni prostor.

Kakve će to posledice imati po odnose između Rusije i Turske?

Za sredu (25.11.) planirana je poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Turskoj. Po tome da li će on sada doći ili neće, videćemo i kako se razvija situacija. Druga stvar: dva pilota oborenog aviona sada su na zemlji. Njihova sudbina biče važan pokazatelj granica ove krize. Ako su ih uhvatili pripadnici snaga etničkih Turaka - a oni nisu teroristi kao recimo pripadnici Al Nusre – piloti neće biti mučeni ili pogubljeni. Najverovatnije je da će Turska i Rusija diplomatskim putem pokušati da razgovaraju o rusko-sirijskim operacijama protiv etničkih Turaka. Ako su piloti pali šaka nekim drugim grupama, odnosi bi mogli da se zakomplikuju. Biće važno da se vidi hoće li biti daljih ruskih povreda turskog vazdušnog prostora – ako Rusi žele eskalaciju. Visoki turski zvaničnici jasno su stavili do znanja da to ne bi bila povreda samo turskog vazdušnog prostora, već i prostora NATO.

Ovo je prvi put da neka država NATO obara ruski avion. Šta to znači za odnose Rusije i NATO?

To je veoma važno jer se sve to događa pred održavanje samita NATO u Varšavi 2016. U tu eskalaciju nisu uvučene baltičke zemlje, već jedna od najjačih vojnih sila alijanse kao što je Turska, koja istovremeno ima i relativno dobre odnose sa Rusijom. Predsednik Redžep Tajip Erdogan naglasio je da bi Rusija mogla da izgubi prijatelja ukoliko nastavi da se ovako ponaša – mislim na prvi krug povreda. Rusija ima veoma dobre odnose sa Turskom, veoma dobar trgovinski volumen i energetsku kooperaciju. To bi moglo da odlučujuće promeni igru u regionu.

Posle terorističkih napada, Rusija se založila za veliku međunarodnu koaliciju protiv IS. Kako bi ovaj incident mogao da utiče na te planove?

Ako Rusija stvarno želi da bude deo anti-IS koalicije, morala bi da odabere druge ciljeve na zemlji. Od samog početka svojih operacija, ruske snage nisu bombardovale samo IS, već i umerenu sirijsku opoziciju. Drugo, umesto što uleću u turski vazdušni prostor, bolje bi im bilo da koordinišu svoje vazdušne napade sa drugim učesnicima u anti-IS koaliciji.

Da li smatrate da bi Turska sada mogla da zatraži podršku NATO?

Najverovatnije. U svakoj krizi na Bliskom istoku, Turska se okretala NATO. Sada čujemo da je kancelarija turskog premijera počela diplomatsku kampanju da objasni pozicije Turske. Ne vidim pokretanje postupka po članu 5, ali na stolu je član 4, a on predviđa konsultacije o teškoj bezbednosnoj i odbrambenoj situaciji.

Dr. Čan Kasapoglu je stručnjak Centra za ekonomska i spoljnopolitička istraživanja EDAM iz Istanbula.