Zigmar Gabrijel (58) političar Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), koji u tehničkom mandatu obavlja funkciju šefa nemačke diplomatije, nije preterano aktivan na Tviteru. Ali u četvrtak je iskoristio tu društvenu mrežu kako bi po svim medijskim pravilima narodu poslao poruku: „Oni to više ne žele, neću biti član nove nemačke vlade“. Tako je Gabrijel preduhitrio stranku čiji je predsednik dugo bio. Udario joj je packu, jer novo rukovodstvo okupljeno oko Olafa Šolca i buduće predsednice SPD Andree Nales želelo da tek u petak (8.3.) objavi kojih će to šest socijaldemokratskih ministara biti u novom kabinetu Angele Merkel. Ali i to ko će morati da ode. Ali kada je u pitanju Zigmar Gabrijel, kada su u pitanju njegovi planovi i njegove ambicije, on nikada nije praktikovao familijarne odnose. I zbog toga je na kraju i pao.
Gabrijel je svuda
Šta reći? Trenutno je Gabrijel najpopularniji i najomiljeniji nemački političar. Istrajnom diplomatijom uspeo je da izdejstvuje puštanje na slobodu nemačko-turskog novinara Deniza Judžela. A onda je tome u javnosti dao takav publicitet, da to niko nije mogao da zaboravi. On uspeva da nađe i jasne reči za Donalda Trampa. Putuje u Moskvu i na Balkan. A u rekordnom roku uspelo mu je da se beznadežno posvađa sa svim važnim članovima stranke. Najpre od Martina Šulca pravi lidera stranke i kandidata za kancelara, a onda, kad god je u prilici, sabotira njegovu izbornu kampanju. Zašto? Eh, kada bismo to znali…
Sad za, sad protiv
Da li želite još neki primer? Gabrijel je čas najluđi zagovornik liberalne izbegličke politike kancelarke Merkel i nosi po Bundestagu bedž na kome piše: „Dobrodošle izbeglice!“. Čas upozorava na teret s kojim moraju da se nose nemački građani sa niskim primanjima zbog tolikog broja migranata. On leti u Kairo i još na brifingu u avionu kritikuje masovna hapšenja koje sprovodi režim Al-Sisija, da bi potom svog domaćina pred novinarima nazvao „impresivnim predsednikom“.
Uvek se vrti u krugu, nikada se tačno ne određuje, misli mu slobodno skaču – čas ovako, čas onako. Nakon katastrofalnog izbornog poraza njegove stranke u septembru, on optužuje Socijaldemokrate da su se jednostavno bavile pogrešnim ljudima i pogrešnim temama. Jednom rečju, pokazao je više entuzijazma za izjednačavanje prava na brak za sve, nego za povećanje satnice nižim socijalnim kategorijama ili poboljšanje zdravstvene zaštite u seoskim i zabačenim područjima. Pritom on naravno zaboravlja da napomene da je on taj koji je bio predsednik SPD u poslednjih osam godina. Toliko dugo gotovo niko – sa izuzetkom Vilija Branta – nije uspeo da bude šef SPD.
Privatno i politički: sve isto
Gabrijel je veoma osetljiv kada se radi o njemu lično. Meša politiku i privatan život, uvlači svoju ćerku u javnost kada kaže da mu je rekla da on sada ima više vremena za nju i da „više ne mora da se bavi čovekom sa bradom“. To je ona mislila na Martina Šulca. Velika glupost. Gabrijel se zbog toga morao da se izvini, i to mu nije bilo prvi put. Za njega je peh i to što će ubuduće Andrea Nahles da bude šefica stranke. Ona je veoma loše prošle kao generalna sekretarka pod predsednikom SPD-a Zigmarom Gabrijelom. Često se tako ponašao da je ona pored njega delovala kao nekakva učenica. Jer Gabrijel ne toleriše mnogo ljudi pored sebe, pogotovo ne one koji bi s njim da budu na istom nivou.
Uprkos svemu, nedostajaće nam
Zigmar Gabrijel zna, međutim, i da pridobije ljude, zna da bude zabavan. Načitan je i široko obrazovan, ima čvrste principe: poput pomirenja sa Izraelom ili borbe protiv svih oblika rasizma, ali uvek postoji i onaj drugi, nepredvidljivi, ljut, neuračunljivi Gabrijel, lišen svake kontrole.
Pre mnogo godina bio sam u avionu sa Gabrijelom koji je tada bio ministar za zađtitu životne sredine. Vraćali smo se iz inostranstva. Jedna koleginica je zamoljena da dođe kod njega u kabinu. Gabrijela je očigledno iznervirao njen članak. Koleginica se vraća se posle nekoliko minuta – bleda kao krpa. Ministar je opleo po njoj, prema svim pravilima zanata. Malo kasnije joj je prišao i izvinio se. Ipak.
Takav je, takav će i ostati. Tako je „zakuvao“ i zaoštrio odnose sa svojim partijskim kolegama, da na kraju više ništa nije funkcionisalo. Pa ipak će mi nedostajati. Stalno tragamo za originalnim političarima koji su drugačiji od standardnog tipa menadžera sa seminara. Gabrijel je jedan od tih posebnih političara. Jedino što on druge ljude izluđuje.