Odliv mozgova iz Nemačke
8. mart 2010.Karl-Hajnc Minsk anketirao je naučnike u Nemačkoj i u inostranstvu i utvrdio da naučnici u Nemačkoj teško da mogu da planiraju sa sigurnošću, jer je jednostavno premalo radnih mesta. Minsk kaže:
„Trenutna situacija je takva da dobar deo diplomaca ne zna kako dalje. Nemoguće je sa izvesnošću procenjivati šanse i rizike karijere u nauci. Zato mnogi koji ne vide šansu u zemlji odlaze u inostranstvo. I to ne oni najgori, nego oni najbolji.“
Velika Britanija i SAD nude mnogo bolje uslove za rad, kaže Marija-Lujza Erenšventer koja je počela karijeru u Nemačkoj, a onda je nastavila na univerzitetu Aberdin:
„Na našem fakultetu je 25 ljudi. Pet Nemaca, dvoje je iz Švedske, dva Kanađanina, ostali su Britanci. Svi su došli sa univerziteta u njihovim zemljama, što znači da smo veoma internacionalni.“
Naučni menadžment
Ko se ne odluči za nauku kreće sasvim drugim putevima. Opšte je prihvaćeno da oni koji su završili društvene nauke teško nalaze posao, ali se stalno pojavljuju nove mogućnosti zapošljavanja. Tako Ulrike Albreht iz Fondacije Aleksandar fon Humbolt kaže:
„Zanimljivo je da se smatra da je ljude sa društvenih nauka moguće angažovati na naročito velikom broju poslova. Novo polje angažovanja je, na primer, naučni menadžment.“
Reč je, na primer, o uspostavljanju kontakata između privrede i nauke ili organizaciji raznih seminara.
Autori: B. Merš / N. Briski
Odgovorni urednik: I. Đerković