Odliv mozgova iz Magreba
11. februar 2019.
Brojevi su zabrinjavajući. Maroko svake godine napušta više od 600 inženjera, saopštio je letos Said Amzazi, ministar unutrašnjih poslova Maroka. Ovakav trend u znatnoj meri otežava modernizaciju infrastrukture u zemlji. Inženjeri su samo deo velikog odliva mozgova s kojim se suočava ova zemlja: svake godine zemlji okrene leđa 8.000 informatičara, kaže Salva Belkeziz-Karkari predsednik marokanskog udruženja za informacione tehnologije. Belkeziz-Karkari kaže da se to ne dešava samo zbog francuskih preduzetnika koji redovno dolaze u zemlju i boljim uslovima rada i platama vrbuju obrazovane Marokance.
Fatima Ait Madani, sociološkinja i ekspertkinja za migracije na Institutu za afričke studije u Rabatu, kaže da se takav razvoj povećao u poslednjih nekoliko godina. Ona kaže da su se u poslednje tri godine iselile kompletne tri generacije inženjera sa ovog univerziteta. Sveukupno 750 inžinjera.
U poslednjih nekoliko godina je primetan novi trend: „Zemlju ne napuštaju samo studenati i oni koji su upravo završili fakultet nego i dobro etablirani radnici. Oni rade u Maroku, ali teže ka boljim uslovima života u Evropi, pre svega za boljim šansama za obrazovanjem njihove dece", izjavila je Madani u intervjuu za DW.
Alžirski lekari u Evropi i Zalivskim zemljama
Situacija je slična i u drugim zemljama Magreba. Tunis je od 2011. godine napustilo 10.000 inženjera. Situacija se posebno pogoršala posle 2015. godine kada su mnogi izgubili nadu u ekonomski napredak zemlje. Od tada je 69.000 građana Tunisa otišlo trbuhom za kruhom u druge zemlje, kaže Lorena Liando, šefica biroa Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Tunisu.
Odlazak akademski obrazovanih ljudi iz Alžira je postala tema predizborne kampanje za predsedničke izbore zakazane za april. Samo u Francuskoj trenutno radi 15.000 alžirskih lekara, a 4.000 drugih je podnelo zahtev da napuste zemlju u dogledno vreme. Mohamed Jusfi, predsednik alžirskog udruženja lekara koji rade u javnom zdravstvu kaže da su razlozi za odlazak jasni, a to su pored ostalog plate i uslovi rada. Jusfi je u izjavi za agenciju Rojters izjavio da alžirski lekari popunjavaju „lekarsku pustinju u zapadnim zemljama kao što su Francuska, Kanada i Nemačka. Lekari iz Alžira su prisutni i u Zalivskim zemljama".
Stagnirajući zdravstveni sistem
U Alžiru postoji javni zdravstveni sistem u kojem radi preko 50.000 lekara i koji raspolaže sa 150.000 bolničkih kreveta. Doduše, javnom zdravstenom sistemu nema privatne konkurencije. Posledica toga je da je sistem jednostavmo zastareo i nije efikasan. Specijalni izvestilac UN Komisije za ljudska prava Dainius Puras je nakon posete 2016. godine rekao da je zemlja ostvarila stabilan napredak u izgradnji zdravstvenog sistema od svoje nezavisnosti 1992. godine. On je takođe primetio nedostatak dobre uprave i nedostatak podstreka da se vodi odgovarajuća briga o pojedinim sektorima zdravstvenog sistema.
Nezadovoljstvo uslovima rada kao i male plate, s kojima se ne može živeti, sve više tera ljude da napuste zemlju. Prema navodima studije organizacije OECD samo 2010. godine je u inostranstvu radilo pet miliona dobro obrazovanih ljudi iz tri zemlje Magreba. To je oko 20 posto od ukupnog broja akademski obrazovanih ljudi. Poređenja radi, 1990. godine je taj broj iznosio 10 posto. Najveća stopa odlaska ljudi u inostranstvu je zabeležena u Alžiru. Tamo se broj akademski obrazovanih ljudi koji rade u inostranstvu učetvorostručio.
Odlazak stručne radne snage beleži i veliki državni naftni koncern Sonatraht. Ovaj koncern je inače ekonomski najznačajnija kompanija u zemlji. Iz kompanije je saopšteno da je u proteklih osam godina koncern napustilo 16.000 dobro obučenih radnika.
Maršalov plan za Afriku
Kako se može zaustaviti odliv mozgova? Nemačko ministarstvo za privrednu saradnju (BMZ) je odgovore na ovo pitanje dalo u svom „Maršalovom planu za Afriku". Taj plan pre svega obuhvata ekonomsku pomoć pri čemu će se pre svega podržati mladi preduzetnici. Međutim, to se ne dešava samo transferom novca. Umesto toga BMZ zajedno sa partnerima, među kojima su i banke, na licu mesta radi na pružanju finansijskih usluga kao što su razne vrste kredita. BMZ se takođe zalaže za sigurne izvore električne energije.
Pomoć nije ograničena samo na ekonomske faktore. Investicije u sigurnost, mir i stabilnost takođe bi trebalo da doprinesu povoljnom razvoju tržišta rada, isto kao i investicije u demokratske standarde kao i ulaganje u vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava. Transparentnost i borba protiv korupcije se smatraju dodatnim preduslovima za zadržavanje visokoobrazovane radne snage u zemlji, kojoj je ona preko potrebna.