Odluka o azilu po hitnom postupku

Poboljšanje stanja manjina, skraćivanje procedura za obradu zahteva za azil, ali i usvajanje „mehanizma suspenzije“, kao poslednje mere, načini su koje zemlje članice EU vide mogućnost zaustavljanja priliva velikog broja tzv lažnih azilanata sa Zapadnog Balkana. Sa sastanka ministara unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu poručuju da je situacija zabrinjavajuća i da su dodatni napori neophodni kako bi se izbegla mogućnost povratka viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana.

Unaprediti položaj manjina

Od kraja 2009. godine kada su Crna Gora, Makedonija i Srbija dobile viznu liberalizaciju, a zatim i Bosna i Hercegovina i Albanija godinu dana kasnije, potražioci azila iz regiona, među najbrojnijima su u Evropskoj uniji. Evropski ministri unutrašnjih poslova u Luksemburgu razgovaraju o mogućnostima rešavanja tog pitanja.

„Od vizne liberalizacije 2009. godine u Švedskoj je podneto 15.000 neosnovanih zahteva za azil. Srbija je po broju podnetih zahteva 2010. godine bila na prvom mestu, ispred Somalije i Avganistana. Moramo da razgovaramo o „mehanizmu suspenzije“, i zbog drugih zemalja koje će dobiti viznu liberalizaciju, ali osnovno pitanje jeste situacija sa manjinama na Zapadnom Balkanu. Moramo da razgovaramo o tome kako unaprediti položaj tih ljudi kako bi izbegli primenu suspenzije“, izjavio je švedski ministar unutrašnjih poslova Tobijas Bilstrom.

Švedska je jedna od šest zemalja koje su zahtevale hitnu akciju povodom velikog priliva potražilaca azila sa Balkana. U EU kažu da su u pitanju uglavnom ljudi koji zbog ekonomske koristi dolaze u Evropu i svojim velikim brojem blokiraju sistem azila koji je namenjen za humanitarnu pomoć politički progonjenim ljudima:

„Ti ljudi nisu progonjeni u svojim zemljama. Procenat odobrenih zahteva za azil je gotovo ravan nuli. Oni mogu da ostanu u Nemačkoj samo ako nisu u mogućnosti da putuju ili im je potrebna zdravstvena nega koju ne mogu dobiti u svojim zemljama. Jasno je da oni koji nemaju pravo na azil moraju da se vrate u svoje zemlje, što brže moguće“, smatra zamenik nemačkog ministra unutrašnjih poslova Ole Šreder.

Srbija i Makedonija na listi sigurnih zemalja

U Evropskoj uniji se za sada ne govori o konkretnoj suspenziji bezviznog režima za neku od zemalja Zapadnog Balkana. Ipak, očekuje se da se početkom sledeće godine usvoji tzv. „sigurnosna klauzula“ ili „mehanizam suspenzije“ koji bi poslužio kao poslednja mera u slučaju nastavka zloupotrebe bezviznog režima. Istovremeno zemlje Unije očekuju od država Zapadnog Balkana da urade svoj „domaći zadatak“ i učine više na informisanju svojih građana o pravima i obavezama koje sa sobom nosi bezvizni režim, ali i na poboljšanju situacije manjina, posebno romske populacije koja je i najbrojnija u zahtevima za azil u EU.

Pojedine zemlje članice, koje imaju najviše problema sa „ekonomskim azilantima“ već rade i na skraćivanju svojih procedura kako bi obeshrabrile sve one koji očekuju da će profitirati od pomoći i smeštaja koji se dobijaju tokom obrade zahteva za azil. Nemačka je u Luksemburgu najavila da će svoje procedure koje su do sada trajale i do 14 meseci drastično skratiti, ali i da će Srbiju i Makedoniju staviti na listu tzv. sigurnih zemalja, što će dodatno skratiti obradu zahteva za azil, a sam sistem osloboditi „lažnih azilanata“ u korist onih ljudi kojima je zaštita azila zaista potrebna.

Nemačka poručuje da je neprihvatljivo da iz Srbije dolazi više dva puta više zahteva za azil nego iz Avganistana i poziva na bolje informisanje građana i kažnjavanje tzv. „lažnih azilanata“, ali i onih koji, kao recimo prevoznici ili organizatori, učestvuju u zloupotrebama bezviznog režima. U Luksemburgu je najavljeno da će se o prilivu azilanata sa Zapadnog Balkana razgovarati ponovo već za 10 dana, na ministarskom sastanku u Tirani.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković