Ogorčenje u Hrvatskoj

Malo ko u Hrvatskoj nije juče poslepodne (29.6.) proveo pred TV-ekranom prateći dvosatni prenos čitanja presude Stalnog arbitražnog suda u Hagu pred kojim su Hrvatska i Slovenija – mnogi će reći pod pritiskom Brisela – od 2009. godine pokušavale da reše spor oko granica. „Naši ljudi vole političko uzbuđenje, vole svađe i adrenalin. Kao narod imamo tu crtu da uživamo u sukobu i isterivanju toga ko je u pravu. Zato nam je i politička scena takva kakva jeste“, komentariše za DW politički analitičar Mate Mijić interesovanje koje je pobudila presuda, a za koju su svi tvrdili da ih ne interesuje.

Hrvatska je naime od te arbitraže odustala 2015. godine, i to nakon što su objavljeni snimci razgovora slovenačkog člana Arbitražnog suda u Hagu Jerneja Sokolca i slovenačke zastupnice pred sudom Simone Drenik. Odluka je već donesena, zaključeno je tada na osnovu snimaka, a za otkrivanje tajni Slovencima osumnjičeni su predsednik suda Žilber Gijom i nemački član suda Bruno Zim.

Hrvatska se pozvala na član 60 Bečke konvencije koji dozvoljava raskidanje sporazuma u slučaju njegove „teške povrede“, pa je, uprkos izlasku slovenačkog sudije i slovenačke zastupnice, tadašnji hrvatski premijer Zoran Milanović objavio da njegova zemlja napušta borbu – zarađujući nešto ugleda među građanima Hrvatske koji Sloveniju doživljavaju kao „malog, dosadnog susjeda“. Ipak, Sud se proglasio nadležnim za taj spor, a sam postupak nastavljen je – uz negodovanje Zagreba.

Packa iz Berlina

Odbijanje da se sprovede presuda nije negiranje međunarodnog prava, poručio je premijer Andrej Plenković samo nekoliko sati pre njenog izricanja. Ali, dodao je, Hrvatska ne prihvata one procese u kojima više nema elementarne pretpostavke za korektno vođenje tog postupka. I baš kada je premijer to izrekao, nemačka vlada sugerisala je da u Plenkovićevim rečima vidi napad na međunarodno pravo. S obzirom na sporazum koji su 4. novembra 2009. godine potpisali Ljubljana i Zagreb, Berlin poručuje da je – sasvim nezavisno od sadržaja odluke – s tačke gledišta nemačke vlade važno načelo međunarodnog prava i da se odluke arbitražnih sudova moraju poštovati, a da strane u sporu moraju da ih implementiraju. „Očuvanje integriteta međunarodnog sudstva u zajedničkom je interesu svih država. Države-članice Evropske unije u tome moraju da prednjače dobrim primerom“, navodi se u saopštenju nemačke vlade.

„To pismo je nekorektno, jer postoji jednoglasna odluka Sabora i vrlo konkretni razlozi za povlačenje iz arbitraže. Ti razlozi nisu naznaka da bi Hrvatska mogla da prođe loše, već dokazi o narušenom integritetu suda. Nijedna država koja drži do sebe ni bi pristala da isti taj sud odlučuje o njenom suverenitetu i teritoriji. Nemačka ne pokušava da razume hrvatsku poziciju. Da se sama našla u toj situaciji, ne bi ni trenutka razmišljala kako da postupi. Nemci žele da dominiraju Evropskom unijom sa što manje problema i da ovakva bilateralna pitanja brzo rešavaju. Mi kao mala država ne možemo da dozvolimo da nas tako olako shvataju“, komentariše Mijić.

S obzirom na to da se hrvatska, a posebno politika vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), često povezuje s nemačkim demohrišćanskim strankama, oni naivniji među evroskepticima smatraju da je ovo prilika da se Plenković distancira od Angele Merkel i Brisela, uz jače pokazivanje mišića Ljubljani. Ali hrvatski premijer mudro odašilje miroljubive poruke ka slovenačkim kolegama i poziva na dogovorno rešavanje problema koji postoji već 26 godina. Taj spor sigurno nije jedini dugoročnog karaktera: neke druge evropske države već decenijama ne mogu da se dogovore oko razgraničenja pa to ne znači da bi od danas hrvatsko-slovenački odnosi trebalo da budu značajno promenjeni. Ipak, istraživanja javnog mnjenja u Sloveniji pokazuju da tamošnji građani očekuju dalje narušavanje odnosa.

Da li će Hrvatska da trguje sa EU?

Pragmatičniji Hrvati pak u aktuelnoj situaciji uočavaju mogućnost za bolji status prilikom „trgovine“, jer Hrvatska može priznavanje arbitraže i smanjenje napetosti unutar Unije da uslovi premeštanjem dela evropske administracije iz Velike Britanije u Zagreb. Ona je naime već najavila da će se takmičiti za Agenciju za lekove. „Nije mi jasan motiv da imamo još administracije. Valjda nam nije dosta naših 150 agencija. Nisam pobornik dolaska još veće, evropske administracije. Sigurno je da imamo određenu poziciju za ’trgovinu’, ali ozbiljno bismo narušili integritet Sabora kada bismo poništili njegovu jednoglasnu odluku. To bi bio pucanj u sopstvenu nogu s dugoročnim posledicama. Kratkoročno bismo mogli nešto da dobijemo, ali dugoročno bismo bili neverodostojna država“, analizira sagovornik DW.

„Ne bi trebalo da penimo oko toga kakvu je odluku doneo sud i da jurišamo protiv suda kao takvog. Moramo biti prvaci u spasavanju integriteta Suda. To se može uraditi samo ako se ta odluka – ne prizna. Ako želimo poštene institucije i doslednu primenu međunarodnog prava, i sudovi moraju da se očiste. A Hrvatska mora da se pokaže kao neko ko traži poštenije, pravednije i transparentnije međunarodne institucije“, zaključuje Mijić.

Hrvatskim građanima pak u ovoj presudi ostaje i razlog za delimično zadovoljstvo: u presudi naime stoji da je Sveta Gera (vrh planine Žumberak, prim.ur.) ipak hrvatska teritorija, ali i to da arbitražne sudije nemaju moć da narede slovenačkoj vojsci da se s nje povuče.