Ohrabruje li EU Srbiju na agresivno ponašanje?

Prošle nedelje Republika Kosovo doživela je niz napada: prvo su ručne bombe eksplodirale pored stanice kosovske policije u Zvečanu na severu zemlje naseljenom pretežno Srbima. Nekoliko dana kasnije, ručna bomba eksplodirala je kod gradske većnice u Zvečanu. Ubrzo nakon toga, eksplozija je oštetila važan kanal za vodu nedaleko od grada Mitrovice, koji je ključan za snabdevanje vodom stanovnika severnog Kosova i za hlađenje elektrane.

Još uvek nije jasno ko stoji iza napada. Vlade Srbije i Kosova međusobno se optužuju za odgovornost. Ali napad na vodeni kanal Evropska unija osudila je kao „teroristički napad": „To je prezira vredan čin sabotaže protiv kritične civilne infrastrukture Kosova", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku u odlasku Žozep Borelj.

Bez obzira na ishod istraga, može se konstatovati da postoji niz nasilnih akcija i pretnji iz Srbije protiv Kosova od 2022. godine. U septembru prošle godine paravojna grupa koja se infiltrirala iz Srbije i bila naoružana oružjem srpskih oružanih snaga, napala je kosovske policajce. Četvoro ljudi je ubijeno u „terorističkom činu" koji je osudila EU. Brisel je pretio sankcijama, ali je sve ostalo na rečima. Kasnije je srpski predsednik Aleksandar Vučić premestio svoje oružane snage prema Kosovu. Tek su intervencije SAD i NATO naterale Vučića da zaustavi svoje tenkove. Sličan scenario već se dogodio u decembru 2022. godine.

„Srpski svet"

Tokom posredovanja EU u martu 2023. godine, Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usmeno su se dogovorili o poboljšanju odnosa. Iste večeri, Aleksandar Vučić je na televiziji, na pitanje kada će sporazum biti potpisan, rekao: „Imam nepodnošljive bolove u desnoj ruci, mogu samo desnom rukom da potpišem i očekuje se da će ti bolovi trajati naredne četiri godine."

U maju 2023. godine usledili su srpski napadi na NATO mirovne snage KFOR, u kojima je povređeno 90 vojnika, neki teže. Nakon što je KFOR krajem prošle godine povećan na gotovo 5.000 vojnika, nasilje na Kosovu se smirilo.

U junu 2024. godine u Beogradu je održana vladina konferencija pod vođstvom Vučića s ciljem sprovođenja koncepta „Srpskog sveta". Naziv se zasniva na pojmu „Ruski svet"; Srpski svet je prilagođena verzija projekta „Velike Srbije", koji je srpski predsednik Slobodan Milošević sprovodio tokom raspada Jugoslavije devedesetih godina, odnosno ujedinjenja svih područja naseljenih Srbima.

Pohvale predsednice Evropske komisije

Još u aprilu 2024. godine, vrhovni komandant NATO za Evropu, američki general Kristofer Kavoli, hitno je upozorio na nove oružane sukobe na zapadnom Balkanu. Rusija koristi srpske aktere kako bi podstakla tenzije u regionu i pokušala da okrene različite etničke grupe jedne protiv drugih. „Napadi na kosovske policajce i gomilanje srpskih trupa na granici sa severnim Kosovom predstavljali su najveću pretnju međudržavnom nasilju od kraja rata 1999. i pokazali su zabrinjavajući nivo pretnje u regionu", rekao je Kavoli.

O tim - delom nasilnim - događajima nije bilo reči tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Vučiću u Beogradu u oktobru 2024. godine. Vučić i njegova vlada izričito su pohvaljeni i nagrađeni: Fon der Lajen je potvrdila da je Vučić napravio „odličan posao" s „izvrsnim programom reformi" i najavila finansijsku pomoć Srbiji u stotinama miliona evra. „Dragi Aleksandre," rekla je fon der Lajen, „pokazali ste da ste odlučni da pogurate reforme, posebno u pogledu vladavine prava i demokratije. Pokazali ste da vaše reči prate dela!"

Hibridni režim

Pohvale predsednice EU stoje u dijametralnoj suprotnosti s brojnim analizama renomiranih instituta i nevladinih organizacija.

Srbija je, prema Svetskom projektu pravde, po vladavini prava na 94. mestu - između Benina i Kine. Sve države nastale raspadom Jugoslavije su u boljoj poziciji, s Kosovom, na primer, na 58. mestu.

Prema Transparency Internationalu, Srbija je na 104. mestu od 180 zemalja na indeksu korupcije.

I Human Rights Watch daje sumornu sliku slobode medija, a izborni posmatrači kritikovali su izbore u decembru 2023. kao ni slobodne niti poštene.

Freedom House srpski režim dugo naziva „hibridnim", odnosno između demokratije i autokratije.

Srpska vlada trenutno sprovodi represivne mere protiv civilnog društva nakon protesta protiv planiranog iskopavanja litijuma i rušenja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 14 ljudi.

Istovremeno, Vučićev režim, koji iznutra reaguje sve nervoznije, dramatično intenzivira kontakte s vladama Rusije, Kine, Belorusije i Irana na vojnom, bezbednosno-političkom i ekonomskom nivou. Čini se da se izostankom kritika iz EU, uz enormnu bezuslovnu novčanu pomoć, postiže upravo suprotno od željenog cilja, a to je smirivanje zapadnog Balkana.

Vladavina prava zamenjena litijumom

„Kao što znate, Srbija nije samo strateški partner, već i saveznik Rusije", rekao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na sastanku u Vladivostoku u septembru Vučićev najbliži saradnik, potpredsednik vlade Aleksandar Vulin, kojem su SAD uvele sankcije zbog bliskosti s Moskvom.

Vulin se u intervjuu za Russia Today na marginama samita BRIKS-a požalio i na predstavnike EU i NATO-a koji su u više navrata terali srpsku vladu da se pridruže sankcijama EU protiv Moskve. No, Vulin je obećao ruskoj javnosti da Srbija nikada neće počiniti takvu „veliku izdaju": „Ponosan sam na svoje odnose s Rusijom i boriću se do poslednjeg dana svog života da ih učinim još bližim."

Otkako je kancelar Olaf Šolc u julu pokrenuo litijumski sporazum između Brisela i Beograda vredan milijarde dolara, stvari na Zapadnom Balkanu sve više tinjaju.

Bivši nemački diplomata i stručnjak za Balkan, koji želi da ostane anoniman, rekao je da EU sada vidi Balkan samo kao „region iz kojeg dolazi radna snaga" za negu bolesnih i starih i „za resurse kao što je litijum". „Autokrate poput Vučića" tu su od pomoći, jer oni najbolje mogu progurati domaće kontroverzne projekte, poput posla s litijumom.

Stručnjak za Balkan na Univerzitetu u Gracu, profesor Florijan Biber, komentarisao je to na svom X nalogu: „Danas su EU i Nemačka za litijum razamenile demokratiju, vladavinu prava i perspektivu pristupanja Balkana EU. U Srbiji nema nezavisnih institucija ni medija, niti prostora za kritičko civilno društvo."
.