„Onaj čudni osećaj četvrtkom“
13. oktobar 2017.
Dugi niz godina borili su se za slobodu medija i bili jedini kontrolor vlasti u svom gradu. Tako kaže Vukašin Obradović, glavni i odgovorni urednik „Vranjskih“ koje su od prošlog meseca prestale da izlaze jer su trpele „opšti pritisak u kojem rade mediji koji su kritički raspoloženi prema vlasti“.
Prvo štrajkom glađu nauštrb svog narušenog zdravlja, Obradović je pokušao da skrene pažnju na loš položaj lokalnih medija u Srbiji i „na besmisao borbe za slobodu medija koju vodimo u poslednjih tridesetak godina“.
Mesec dana kasnije, kaže za DW, osećaji su mu pomešani: „Prvi osećaj je onaj čudni osećaj četvrtkom kada su izlazile Vranjske i to što još uvek uhvatim sebe da razmišljam o tome koja tema bi bila dobra za nas. Drugi osećaj je to što nisam očekivao da će sve ovo što se dešavalo oko Vranjskih dobiti ovakve razmere koje su prevazišle srpske okvire i došle do međunarodnih.“
Ipak verbalna podrška je, kako kaže, njima draga, ali je nedovoljna ako ostane samo na rečima i ne ujedini medijsku zajednicu u definisanju konkretnih zahteva prema svima koji utiču na medijsku scenu u Srbiji.
„Jer pogledajte šta se dešava sa novinarima i medijima koji su kritički raspoloženi prema vlasti i, s druge strane, pogledajte za šta nas stalno prozivaju, da smo strani plaćenici. Strani plaćenici koji gase svoje medije, a novinari ostaju bez posla? Tu nešto ne štima“, rezignirano kaže Obradović.
„Jedini kontrolori vlasti“
Nastale još 1994. godine, odolevale su svim prethodnim vlastima, pa je do sada izašlo 1.069 brojeva vranjskog nedeljnika. „U Miloševićevo vreme, kada je bilo rizično kupovati, čitati i biti viđen sa Vranjskim, štampali smo 1.000 primeraka. Nekoliko godina posle Petog oktobra imali smo 5.000 primeraka nedeljno do poslednjeg perioda kada smo uspeli da stabilizujemo tiraž na oko 2.000 štampanih primeraka. To za grad od 80.000 stanovnika u uslovima u kojima živimo jeste sasvim zadovoljavajući tiraž. Ipak, kako se stezao ekonomski pritisak nekih ljudi oko Vranjskih, mi smo došli u situaciju da je dovedena u pitanje ekonomska održivost štampanog izdanja. Pošto kod nas nema opozicije, mi smo bili jedini kontrolori vlasti“, kaže Obradović.
Ostao je međutim portal Vranjske na kojem i danas rade stalno zaposleni novinari ove redakcije, njih šestoro. Iako je u vreme štrajka glađu glavnog i odgovornog urednika i portal prestao sa radom, rešili su da on ipak ne bude ugašen.
„Za Vranjske radim 13 godina“, kaže novinar Slavomir Kostić. „Sve ovo sam očekivao. Odnos SNS prema medijskim slobodama u Srbiji je rimejk onoga što smo imali prilike da vidimo devedesetih godina, kada su Vranjske platile u to vreme ogromnu novčanu kaznu od 800.000 dinara zbog pisanja o blokadi sela Veliki Trnovac sa pretežno albanskom populacijom od strane Vojske Srbije, i to one godine kada je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, tada poznat po Zakonu o informisanju“, seća se Kostić.
Novine nedostaju i građanima
Prema Obradovićevim rečima, kada su Vranjske prestale da izlaze, niko iz lokalne vlasti nije rekao ništa, mada ima onih koji likuju što su novine ugašene. Mnogi građani, međutim, sa nevericom gledaju na prestanak rada nadajući se da je ovo samo pauza. „Redovno sam čitao Vranjske. Drugačije nisi mogao da znaš šta se stvarno dešava u Vranju“, kaže jedan meštanin. Drugi objašnjava: „Uglavnom nisam čitao, ali sad kad ih nema, nije mi pravo. Ipak je to nešto samo naše, lokalno.“
I na trafikama u ovom gradu kažu da građani četvrtkom redovno pitaju za nedeljnik i da se bune što više ne izlazi. „Mi smo nedeljno dobijali 70 primeraka, i 50 se proda u prva dva dana, a posle kako kad“, objašnjava radnica.
Najveći medij u gradu na jugu Srbije je televizija Vranjska plus, koja je, kako napominje Obradović, u vlasništvu bivše portparolke SNS. To je prema njegovim rečima rezultiralo da na konkursu lokalne samouprave od 15 miliona dinara ova televizija dobije 6,5. „Zatim, ono što nije baš po zakonu, da dobije po 100.000 dinara za praćenje manifestacija poput Fijakerijade. Gotovo sva javna preduzeća se oglašavaju na toj televiziji, pa još i SIMPO i YUMKO, preduzeća koja su u većinskom vlasništvu države i ogromni gubitaši koje mi kao građani finansiramo“, kaže Obradović.
Zato su ga pogodile reči premijerke Ane Brnabić, da su Vranjske prestale da izlaze jer nisu uspele da opstanu na tržištu.
Da li će portal moći da adekvatno zameni novine, ni sam, kako kaže, nije siguran. Uređivačka politika se neće menjati, pa i dalje strahuju od pritisaka. „U ovom trenutku zbog ekonomskih uslova u kojima radimo na portalu rade samo oni koji su stalno zaposleni, pitanje je da li ćemo uspeti da zadržimo i taj broj uposlenih ljudi, posebno što su prihodi od portala takvi da ne garantuju dugoročnu samoodrživost“, zabrinuto objašnjava Obradović.
Poruka svim časnim novinarima
Na primeru Vranjskih može se videti koliko su lokalni mediji u teškom položaju, smatra Zorica Višnjić, predsednica Lokal Presa, asocijacije lokalnih medija. „Lokalni mediji se već desetak godina nalaze u izuzetno teškoj situaciji i oni su danas ogledalo konfuzne tranzicije, partokratije i odsustva odgovornosti za javni interes na svim nivoima. Pri tom, posluju na siromašnim tržištima gde je medijska ponuda za oglašavanje znatno veća od potražnje, što za posledicu ima konstantno siromašenje i medijskih kuća i medijskih radnika .To je ujedno i mesto odakle kreću ili gde se završavaju najveći pritisci na lokalne medije“, kaže Višnjićeva za DW.
O opstanku na tržištu koje je spominjala i premijerka Srbije, predsednica Lokal Presa kaže „da je premijerka davala dosta izjava o medijima i medijskim slobodama i nisam sigurna šta će i sama o tome misliti jednog dana. Ali njena izjava da u Srbiji ne postoji objektivno novinarstvo jeste uvreda za sve medije, naročito lokalne, koji se upinju svim silama da opstanu radeći svoj posao objektivno i nepristrasno.“
S druge strane, dodaje naša sagovornica, ako je tačno da u Srbiji nema objektivnih medija, „onda premijerka daje za pravo svima koji tvrde da u Srbiji nema medijskih sloboda i njen prvorazredni zadatak bi trebalo da bude stvaranje uslova da se uspostave demokratski mehanizmi u društvu“. Zorica Višnjić dodaje da je primerom Vranjskih poslata veoma opasna poruka manjim medijima koji rade časno i profesionalno – ako se to dogodilo njima, šta nas čeka?!