Donald Tramp preti Severnoj Koreji „vatrom, besom i silom“ kakve svet do sada još nije video. Zbog čega svet te reči ne može – kao tolike izjave predsednika SAD – da odbaci kao praznu priču? Kao samo još jednu izjavu samozaljubljenog predsednika iza koje na kraju neće da uslede i dela? Odgovor glasi: zato što taj rat rečima može da preraste u vojni sukob s fatalnim posledicama po milione ljudi. Ne bi to bio prvi konflikt koji počinje pretnjama, pa u jednom trenutku izmakne kontroli i na kraju se razvije u razorni rat.
Vrhovni komandant moćne vojske
Američki predsednik je glavnokomandujući najmoćnije vojske na svetu. Baš zbog toga bi on u stvari pažljivije trebalo da vaga svoje reči i da pretnje te vrste izgovara samo kada je zaista spreman vojno da napadne. Ipak oprez, proračunatost, racionalnost i razboritost ne spadaju u karakterne osobine ovog predsednika. Nažalost. On ne ume da sačuva hladnu glavu. Naprotiv. On je nepromišljen čovek. On politiku vodi nagonski, impulsivan je, nestrpljiv, emocionalan – i zbog toga opasan. Upravo zato je, kako je rekao bivši predsednik Barak Obama, Tramp nepodesan za vrhovnog komandanta oružanih snaga. Ipak, američki birači odlučili su drugačije. Svaka nada da će se Tramp na funkciji predsednika razviti, da će se opreznije izražavati i delovati, u međuvremenu je propala. Trampove reči upućene severnokorejskom vođstvu to još više dokazuju.
Zbog predsednikovih pretnji sada je na kocki verodostojnost njegove zemlje. Ako Vašington sada popusti – što bi u ovom trenutku bilo razumno – drugi vlastodržci i protivnici Amerike verovatno bi to primetili i zapamtili. Prvom prilikom oni bi sledili primer Severne Koreje – i suprotstavili se SAD. Dakle SAD sada ne smeju da pokleknu i pokažu slabosti pred kriminalnim vođstvom Severne Koreje. Pa ipak, do rata ne sme da dođe jer bi čitav jedan region mogao bude gurnut u propast.
Ovaj konflikt može da se otkloni ako se obe strane povuku. Ili ako jedan iskren posrednik pomogne da situacija deeskalira. I jedno i drugo nedostaje. Ni SAD, ni Severna Koreja do sada nisu popustile. Mogući posrednici – kao npr. Kina ili Rusija – igraju svoje sopstvene igre. Doduše, Peking i Moskva su protiv atomskog oružja u rukama Kimovog režima, ali te zemlje još više strahuju od proširenja američkog uticaja ako diktator bude svrgnut. Dakle, njihovim nacionalnim interesima u potpunosti odgovara status kvo sa staljinističkim režimom u Pjongjangu.
Ko će se na kraju preračunati?
Ali sa tim Tramp očigledno neće da se pomiri. On želi razoružanje Severne Koreje, ali prema sadašnjem stanju stvari on to može da uradi samo silom. Severnokorejsko rukovodstvo računa s tim da Tramp na kraju ipak nije spreman na rat i nastavlja sa naoružavanjem. Severnokorejsko rukovodstvo veruje da tokom narednih decenija može da opstane samo ako poseduje atomsku bombu. Reč je o zamršenom i opasnom stanju u kojem bi na kraju sve strane mogle da se preračunaju. A Tramp? On je isfrustriran zato što program njegove vlade istinski ne napreduje, zato što ga njegova stranka ostavlja na cedilu i zato što su njegove nekadašnje pristalice odavno razočarane. To ne bi bio prvi rat vođen u inostranstvu, da bi se pažnja skrenula sa unutrašnjopolitičkih problema.