Opozicija u Srbiji: revanšizam i lustracija

Opozicione stranke, pre svega Narodna stranka (NS) Vuka Jeremića, kao važan deo svog programa navode politički revanšizam prema pripadnicima i pomagačima režima Aleksandra Vučića. Iako čelnici te stranke navode da je reč o revanšizmu zasnovanom na zakonu i pravnim normama, primećeno je da insistiranje na takvoj retorici ima puno negativnih konotacija, i da baš taj termin više zvuči kao pretnja osvetom, nego kao deo legitimne političke borbe.

Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš ipak objašnjava da „revanšizam zasnovan na pravu i zakonu nije ništa u poređenju s onim što Narodnoj stranci radi vlast“, dok predsednik Pravnog saveta Narodne stranke Vladimir Gajić kaže „da ta stranka obećava Srpskoj naprednoj stranci (SNS), Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) da će im po promeni vlasti na osnovu zakona biti zabranjen rad“.

-pročitajte još: Fantomski dijalog i predizborna buka

Novi krug nasilja?

Nešto terminološki obazriviji su pripadnici Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, koji u svom „Planu za dan posle“ govore o procesu lustracije koji će biti pokrenut nakon smene sadašnje vlasti. S jedne strane moguće je da u Narodnoj stranci smatraju kako je termin lustracija potrošen i mlak, i da revanšizam bolje zvuči kod nezadovoljnih građana, ali kako za DW upozorava novinar Nedim Sejdinović, tu postoje brojne zamke:

„Sigurno je da Narodna stranka cilja na onaj deo građana koji su sa izvesnim pravom ogorčeni i besni na sadašnju vlast zbog zloupotrebe Ustava, institucija, zakona, kriminalizacije društva, svakodnevnog ponižavanja, užasne medijske slike i enormnog bogaćenja pripadnika vlasti. Ali, nisam siguran da je to pravi put, jer takva retorika sa opozicione strane na velika vrata uvodi jezik netrpeljivosti i mržnje, i plašim se da to može da nas uvede u krug nasilja iz kojeg je veoma teško izaći“, ističe Sejdinović.

Nesrećno izabran termin

Revanširati se nekome znači uzvratiti istom merom, primećuje za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. A „to znači da ćete vi raditi isto što i Aleksandar Vučić“.

„Mislim da je to nesrećno izabran termin“, nastavlja Popović, koji nam samo ukazuje na jedan mnogo dublji problem: „To nam govori da je, zahvaljujući pre svega režimu Aleksandra Vučića, politička scena u Srbiji uništena. Ako su to glavne teme, i ako se stranke tako ponašaju, to je znak da smo na samom dnu nekog bazičnog demokratskog uređenja, i da je sada i ono ugroženo“.

Režimsko zbijanje redova

Ako se uzmu zdravo za gotovo tvrdnje SNS da imaju 700.000 članova, i ako se tome dodaju članovi njihovih porodica i simpatizeri, sasvim je moguće da pozivi na revanšizam izazovu još veću mobilizaciju i grčevito držanje za vlast Naprednjaka. Pretnje revanšizmom možda mogu dovesti do još veće režimske kompaktnosti usled „pretnje opozicije da će nas juriti po ulicama“, kako se često upozorava u režimskim medijima.

-pročitajte još: Šminkanje režima pred izbore

Nedim Sejdinović smatra da takav rizik svakako postoji: „Moguće je da se oni zbog toga još snažnije grupišu, jer će biti zabrinuti da neće biti ugroženi samo njihovi sadašnji interesi već i njihova budućnost. Ali, moguć je i drugačiji efekat – da jedan broj građana koji su uz SNS ne iz ubeđenja nego iz neke inercije, počnu da razmišljaju da li je to bila prava odluka“, naglašava Sejdinović.

Dragan Popović ističe da „pozivi na revanšizam idu na ruku radikalizaciji političke scene na kojoj Vučić radi sve vreme“.

„Siguran sam da njemu apsolutno odgovara da to bude što radikalnije, i da ljudi budu što uplašeniji. Vučić vlada strahom i ako vi sada kao jedna opoziciona stranka na to dodajete još straha, neizvesnosti, pa recimo i pretnji, bez obzira što tvrdite da će sve to biti uz poštovanje zakona, mislim da sve to ide na ruku daljem učvršćivanju autokratskog režima i urušavanju demokratskih institucija“, napominje direktor Centra za praktičnu politiku.

Propušten „lustracioni voz“

Srbija je nakon 5. oktobra 2000. godine donela Zakon o lustraciji, ali on nikada nije doživeo svoju primenu u praksi. Kako su istakli pojedini čelnici DOS-a, u Srbiji nikada nije bilo političke većine kako bi se sproveo proces lustracije. Pitanje koje se sada nameće glasi: na kojim osnovama opozicija gradi optimizam da bi se taj proces mogao izvesti nakon pada režima Aleksandra Vučića. Da li je stoga šansa za ozbiljnu lustraciju nepovratno propuštena?

Nedim Sejdinović primećuje da „stepen zloupotreba koje sprovodi ova vlast izaziva zaprepašćenje, i tu zaista postoji prostor za lustraciju i preispitivanje perioda od dolaska SNS na vlast 2012. godine. Sasvim je drugo pitanje da li će ikada biti toliko političke moći i klime u društvu da bi tu lustraciju bilo moguće sprovesti“.

Lustracija je ponekad nužna?

Dragan Popović takođe ne isključuje mogućnost da razvoj događaja praktično nametne potrebu za lustracijom.

„Moguće je da dođe do neke vanredne situacije, koja bi dovela ne samo do mogućnosti nego i neophodnosti da vi nekakvim malo radikalnijim merama raščistite političku situaciju. I u teoriji i u praksi vi ponekad morate da sprečite neprijatelje demokratije da sruše demokratiju. To ipak zahteva ozbiljno ustrojeno društvo, jake institucije, to mora pažljivo da se radi – jer vi lustracijom ne smete da kršite nečija ljudska prava – i jednu jaku i ozbiljnu političku elitu, ali ja mislim da smo mi veoma daleko od toga“, zaključuje Dragan Popović.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu