Orban pita, a već zna odgovor

Mađarska ograda sa bodljikavom žicom ne nalazi se baš na samoj granici sa Srbijom, nego nekoliko metara unutar mađarske teritorije. Zato su u Budimpešti bili kreativni i došli na sledeću ideju: ako izbeglice i uspeju da se provuku ispod oštre žice i neopaženi zađu u Mađarsku, vojska i policija moći će jednostavno da ih vrate na drugu stranu ograde. To, zvanično, nije deportacija jer je i sa te druge strane, bar još nekoliko metara, mađarska teritorija. Osim toga, piše Špigel na svom portalu, uskoro će biti udvostručen broj od tri do četiri hiljade policajaca i vojnika koji trenutno motre na granični pojas ka Srbiji i Hrvatskoj.

Cilj je da se sve izbeglice upute u tranzitne kampove, od kojih je najpoznatiji onaj pred graničnim prelazom Horgoš-Reske. Špigel piše o „kampu bede“ iz kojeg se samo 15 ili 20 ljudi dnevno pripušta u limene barake gde mogu da zatraže azil u Mađarskoj, posle čega se nadaju da će ipak uspeti da prođu dalje, ka Austriji i Nemačkoj. Uskoro bi, piše nedeljnik, u tranzitnom kampu moglo da bude više hiljada ljudi, što bi ovde stvorilo kamp sličan onom koji je bio u grčkom Idomeniju. „Kampuju u đubretu pred žičanom ogradom. U malim šatorima, pod ćebadima ili jednostavno pod vedrim nebom. Jednom dnevno policajci dele hleb, konzerve s ribom i vodu za piće. Ponekad privatni pomagači smeju da podele pelene, lekove i hranu za bebe. Ima jedna slavina s tekućom vodom. Posle više meseci postavljena su tri mobilna toaleta.“

Mađarska reaguje na ponovo nešto povećan broj migranata – dnevno u pograničnoj zoni sa Srbijom bude privedeno njih 250. Do sada je 5.000 ljudi zvanično osuđeno zbog „povrede granice“, ali se kazna onda sastoji od deportacije i zabrane ulaska. No deportacija ne može da se sprovede jer većina ljudi nema lične karte ni pasoše, a Srbija neće da ih primi bez dokumenata. Onda se sve svede na to da i oni budu vraćeni u tranzitne zone gde ponekad i više sedmica čekaju pre nego što konačno smeju da zatraže azil u Mađarskoj.

Osim toga, Mađari bi 2. oktobra trebalo da izađu na referendum i odluče da li prihvataju sistem kvota EU po kojem svaka članica prema svojoj veličini i ekonomskoj snazi treba da prihvati određeni broj izbeglica. Za sada je dogovoreno raspoređivanje tek 160.000 ljudi koji su pristigli u Italiju i Grčku, od toga bi Mađarska trebalo da primi 2.300. Pitanje na referendumu će glasiti: „Da li želite da Evropska unija propisuje obavezno naseljavanje ne-mađarskih građana bez saglasnosti mađarskog parlamenta?“

„S obzirom na to kakvo je raspoloženje, deluje izvesno da će odgovor biti NE“, piše Frankfurter rundšau. List navodi da je to novi udarac Evropskoj uniji nakon odluke o Bregzitu. Novinar je razgovarao i sa predstavnicima nemačke vladajuće koalicije pa se otkrilo da stanje u Mađarskoj izaziva podele i u Berlinu. Dok političar socijaldemokrata Nils Anen kaže da Orbanova vlada „sramotnim i providnim političkim manevrom“ nastavlja „rastakanje Evrope“, bavarski konzervativci se raduju što će prihvat izbeglica biti tema jednog referenduma: „Mađarska vlada ima pravo da pita svoje građanke i građane. To ne bi škodilo i nekim drugim vladama“, rekao je Hans-Peter Fridrih (CSU). Njegova stranka od početka se protivi prijemu izbeglica.

Pod naslovom „Tvrd, tvrđi, Orban“, ugledni list Handelsblat piše da „desnopopulistički premijer“ postavlja pitanje na koje već zna odgovor. „Time Orban ostvaruje svoju pretnju da će putem plebiscita dovesti u pitanje već donetu odluku EU.“

Zidojče cajtung piše da je referendum „poslednje sredstvo“ Viktora Orbana u borbi protiv raspoređivanja izbeglica širom EU, što prefereiraju brojne članice. „Utvrđeni ključ za raspoređivanje bi trebalo da pravedno podeli teret izbegličke krize na države članice. Slovačka je pred Evropskim sudom podnela tužbu protiv kvote EU, a Mađarska se pridružila tužbi. Još od aprila se vlada zalaže da građani glasaju sa NE na budućem referendumu. Na plakatima širom zemlje stoji: Hajde da pošaljemo signal Briselu, tako da čak i oni razumeju.“

Bečki dnevnik Standard posvećuje komentar temi: „Sistemu kvota u EU do danas nedostaje konsekventno sprovođenje. Verovatno će pusta želja ostati i promena koju planira Brisel, a koja predviđa da zemlje koje odbijaju da prihvate izbeglice u evropsku kasu uplate po 250.000 evra za svaku izbeglicu koju odbiju. U samoj Mađarskoj je dolazeći referendum nastavak rigorozne antiizbegličke politike u kojoj je vlada još prošle godine posezala za niskim udarcima. Treba se setiti upitnika sa sugestivnim pitanjima koji je u milionima primeraka poslat građanima. Pitani su recimo zar nije bolje umesto doseljavanja podržati mađarske porodice i decu koja treba da se rode.

Orban tera sopstvenu ksenofobnu igru u kojoj važe pravila koja sam piše. To dokazuje i korak najavljen u utorak – izbeglice će biti praktično deportovane bez ikakvog postupka. Stanovništvo zahvaljuje Orbanu visokom podrškom, a ubedljivom većinom će odbiti sistem kvota EU. Ali Orbanu treba da budu zahvalni i van Mađarske – jer je ponovo vratio temu izbeglica u fokus, temu koja je skoro nestala iza Bregzita, napada u Turskoj, a ovde u Austriji i nakon ponavljanja predsedničkih izbora. UNHCR javlja da broj došljaka na Balkanskoj ruti ponovo blago raste. U Italiji je u prvoj polovini godine registrovano 70.930 izbeglica, tek neznatno manje nego prošle, rekordne godine. Za sada još svi mogu biti zbrinuti, kaže vlada u Rimu. Za sada.“