Orbanova objava rata Zapadu
23. septembar 2020.
Viktor Orban je zbog pandemije korona-virusa ove godine morao da se oprosti od velike pozornice. I umesto da svoj osnovni politički program predstavi u Baijle Tušnadu, u rumunskoj Transilvaniji, gde se svake godine održava letnji univerzitet, Orban ga je objavio u dnevnom listu „Mađar Nemzet“, bliskom vladi u Budimpešti.
U svom eseju on jasno odbacuje liberalni Zapad: „Zapad je sa gledišta centralne Evrope izgubio na atraktivnosti“, piše Orban. Smatra da nema kompatibilnosti između životnih modela liberalnog, ka svetu otvorenog Zapada i hrišćansko-konzervativnog Istoka. Političko zbližavanje dva tabora, poput onog u Austriji – hrišćansko-konzervativnog bloka i Zelenih – on označava kao „perverziju“.
-pročitajte još: Mediji na udaru Orbanovog sistema
Orban objašnjava da će različiti pogledi na svet sve više podeliti Evropsku uniju i u pogledu ekonomske politike. On želi da se sa svojim saveznicima iz regiona usredsredi na konkurentnost Evropske unije. Većina u Briselu ometa taj kurs, jer između ostalog „do apsurda“ slede klimatske ciljeve i teže multikulturalnom društvu.
Mađarski premijer smatra i da je obrazovna politika Zapada nespojiva s obrazovnom politikom hrišćansko-konzervativnih država: „Cilj našeg obrazovanja je da naša deca mogu da postanu patriote i prenose našu tradiciju.“ Škole bi trebalo da potvrde onaj seksualni identitet deteta „koji mu je Stvoritelj dao rođenjem“, a mlade treba zaštititi od „džender-ideologije“ i „homosekusalne propagande“.
Orban zaoštrava ton i širi teorije zavere
Orban i njegova stranka Fides već godinama propagiraju da su evropski konzervativci izdali ideale hrišćanske Evrope. On uvek iznova sve to potkrepljuje istim teorijama zavere. I u svom novom eseju tvrdi kako evropske institucije služe „Džordžu Sorošu i njegovim ljudima“, a ne građanima Evrope. Taj američki milijarder zajedno sa „briselskim elitama“, međunarodnim medijima“ i „nevladinim organizacijama prerušenim u organizacije civilnog društva“, radi na uništavanju nacionalnih država i hrišćansko-konzervativnih vlada. Orban takođe pribegava teoriji o „razmeni stanovništva“, omiljenoj u desničarskim krugovima – naime, „globalne elite“ žele da ubrzavanjem migracija postignu „otvorena etnički mešovita društva“.
-pročitajte još: Orbanov stil - narod na Balaton, a elita na luksuzno krstarenje Jadranom
Poslednjih nedelja Orban je zaoštrio ton prema svojim protivnicima. Možda bi to moglo da se poveže s tim što je broj zaraženih u Mađarskoj dramatično porastao. „Orban se užasno plaši da će zbog pandemije kovida 19 i ekonomske krize izgubiti na popularnosti“, kaže za DW Petro Kreko, politički analitičar iz budimpeštanskom trusta mozgova „Political capital“. Zbog toga je poslednjih meseci ograničio i slobodu štampe, sebi obezbedio posebna ovlašćenja i srezao finansije opoziciji, smatra Kreko.
Trebalo bi takođe napomenuti da su pojedini poslanički klubovi u Evropskom parlamentu najavili da će novi budžet EU, uključujući i milijarde pomoći, usvojiti samo ako budu povezani s poštovanjem kriterijuma pravne države. Orban je to u svom eseju nazvao „ucenom“ i najavio da u tom slučaju neće glasati za budžet. Politikolog Kreko Orbanovu najavu veta u svakom slučaju smatra neverovatnom. Orban zavisi od brze pomoći EU, smatra Kreko. Pri tom se mađarski premijer, nasuprot svojim pretnjama, pokazao kao prilično kooperativan.
U svakom slučaju, odnos Mađarske prema Uniji dugoročno je oštećen. Orbanova stranka Fides je 2019. suspendovana iz Evropske narodne stranke (EPP). Moguće isključenje je više puta bilo na dnevnom redu, ali je početkom septembra, zbog pandemije korone, ponovo odloženo.
Podrška Trampu
Zbog toga Orban traži saveznike s druge strane Atlantika. Kao prvi šef vlade neke zemlje Evropske unije, on u svom eseju objavljuje podršku Trampovom reizboru na mesto predsednika SAD na izborima u novembru. Mađarska odbacuje „moralni imperijalizam“ američkih demokrata.
-pročitajte još: Špigel: Vučić ima zaštitnika u EU
Čini se da su odnosi između Vašingtona i Budimpešte, uprkos Orbanovom približavanju Rusiji i Kini, bolji nego ikad. Tako je Trampova administracija na potpisivanje sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina u Beloj kući pozvala u Petera Sijarta, kao jedinog ministra spoljnih poslova EU. U nastavku ceremonije prošlog utorka Sijarto je čak Trampa predložio za Nobelovu nagradu za mir.
Orban i Tramp nisu slični samo retorički i politički, oni su potrebni jedan drugom, smatra Peter Kreko. „Unutar EU nema baš mnogo onih koji Trampa otvoreno podržavaju. A Orban to čini“, naglašava Kreko.
To važi i obrunto. Kreko smatra da bi Orbanovo približavanje Rusiji i Kini dugoročno moglo da snažno optereti vezu s Trampom. U pogledu mađarske spoljne politike, Kreko govori o „opasnoj i krhkoj ravnoteži“. Orbanova objava rata Zapadu mogla bi da bude autogol – čak i ako Donald Tramp pobedi na izborima u novembru.