Oružje zvecka, Vučić i Kurti glume hrabrost

Napetost na prelazima Jarinje i Brnjak traje već desetak dana, a toliko traje i očito živa diplomatska aktivnost u trouglu Beograd-Priština-međunarodna zajednica. Priština krizu pokušava da predstavi kao tehničko pitanje registarskih tablica, ali slanje specijalnih jedinica Rosu na sever Kosova izazvalo je novo zveckanje oružja.

Beograd je pokrenuo vojne jedinice i postavio oklopna vozila i helikoptere blizu pomenutih prelaza, a zabeleženi su i letovi srpskih borbenih aviona na tom području. Pojačano je i prisustvo KFOR-a na severu Kosova.

Zabrinutost zbog situacije na severu Kosova izrazila je i predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen, koja u okviru tekuće balkanske turneje ove srede (29. septembar) stiže u posetu Srbiji.

Pokrete trupa prati pooštrena retorika zvaničnog Beograda, koja se delom može tumačiti i kao uobičajeno prazno hvalisanje predsednika Aleksandra Vučića, koji je najpre postavio ultimatum NATO „da ćemo ako počne pogrom na Kosovu i Metohiji reagovati za 24 sata ako se NATO ne umeša“, a zatim i dodao da je „oštro odbrusio jednom ambasadoru veoma moćne zapadne zemlje“.

Pokušaj učvršćivanja suvereniteta

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić govori o „trojnoj odgovornosti“ za krizu. On primećuje da je „i ovde na delu pokušaj učvršćivanja kosovskog suvereniteta kroz priču o registarskim tablicama“.

„Brisel snosi odgovornost što nije više učinio da se obezbedi sloboda kretanja, jer vidimo da i najmanji nerešeni problem poseduje veliki konfliktni potencijal u rukama ljutitih političara u Beogradu i Prištini. Ali se bojim da iz ovoga niko neće izvući pouke, jer lideri Srbije i Kosova sve ovo koriste za promociju sopstvene hrabrosti i imidža spasitelja sopstvenih naroda, a sve to uoči izbora koji očekuju i Kurtija i Vučića“, naglašava Jakšić za DW.

Kao i u nekim sličnim situacijama, javnost u Srbiji i sada spekuliše da je reč o dogovorenom igrokazu dve strane. Ali, kako ističe Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, „to ne umanjuje opasnost sadašnje situacije“.

„Koliko god Beograd i Priština, ali i predstavnici međunarodne zajednice, misle da stvari drže pod kontrolom, dovoljan je mali incident da se uđe u ozbiljnije sukobe“, kaže Popov za DW.

Naš sagovornik dodaje da se „ovakvom krizom svaki put reši neko pitanje koje međunarodna zajednica smatra gorućim, i to najčešće na štetu Srbije, i primiče zaokruženju državnosti Kosova. Tako da na kraju ostaje da se samo stavi paraf na neki papir koji oni pripreme.“

Kako proglasiti pobedu?

Srbija jeste poslala Migove i oklopna vozila, kaže Boško Jakšić, ali istovremeno primećuje „da je strogo pazila da ne povredi odredbe Kumanovskog sporazuma“. Izjave predsednika Srbije Jakšić stoga vidi „kao retorički čin čitave ove predstave“.

„Cilj ove krize je na neki način ostvaren, i zato ne očekujem da će dalje da eskalira. Beograd i Priština su poslali poruke koje su želeli, i sada je samo tehničko pitanje kako će obe strane pokušati da sačuvaju obraz, i ko će se prvi okrenuti i vratiti na svoju stranu“, dodaje Jakšić.

Aktuelna kriza nije mogla proći bez ruskog faktora. Albanska strana je, naravno, iskoristila i ovu priliku da upozori na „maligni uticaj Rusije u regionu“, ali su sa druge strane došli i zbunjujući signali iz Beograda.

Kao dokaz šizofrene srpske spoljne politike uzima se tako izjava Dragana Šormaza, poslanika Srpske napredne stranke, i šefa delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO, koji smatra da „Rusija destabilizuje ceo region. Rusija ne može ništa. Kina ne može ništa. EU ne može ništa i to pokazuje iz dana u dan. Naš slučaj sa našom pokrajinom Kosovom i Metohijom ne može da bude rešen u Savetu bezbednosti UN. Jedino ko može da dovede u red Prištinu i Beograd, svidelo se to nekome ili ne, su SAD“, naveo je Šormaz.

To je bio i komentar na prethodni potez ministra odbrane Nebojše Stefanovića, koji je zajedno sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocanom Harčenkom i izaslanikom odbrane general-majorom Aleksandrom Zinčkenkom otišao u obilazak snaga Vojske Srbije koje se nalaze u stanju povišene borbene gotovosti u vojnoj bazi „Rudnica“.

„Paradiranje ministra odbrane Srbije sa ruskim ambasadorom meni liči na situaciju kada imate problem sa nekim pa dovedete starijeg brata da pokažete kako ima ko da vas brani“, smatra Aleksandar Popov.

„Mislim da je to imalo pomalo karikaturalni karakter, i da je više naškodilo poziciji Srbije nego što joj je pomoglo“, dodaje on.

Boško Jakšić misli slično: „Mislim da je taj potez neodmeren, diplomatski netaktičan, kratkovid, i da je samo omogućio Rusiji da sebe plasira kao velikog zaštitnika interesa Srbije na Kosovu. Ali, to je zabeleženo u zapadnim prestonicama, i doći će na naplatu prvom prilikom.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu