Oskar nije Nobelova nagrada

Zamislimo sledeći scenario: najesen, u Stokholmu se saopštava ko je dobitnik Nobelove nagrade za film. Nezamislivo? Možda... ali, Nobelova nagrada za književnost, na primer, već postoji. U drugim umetnostima, poput muzike ili arhitekture, postoje slične nagrade: u muzici – nagrada Ernsta fon Simensa; u arhitekturi – Prickerova nagrada.

Filmski svet ima Oskara, reći će neki. Ali, Oskar je drukčiji. On se fundamentalno razlikuje od pomenutih nagrada.

Prvo: Oskar je nacionalna nagrada. On se – uz par izuzetaka – ograničava na filmove sa engleskog govornog područja. Nobelova nagrada koja bi se svake godine dodeljivala samo piscima poput Filipa Rota ili Tonija Morisona, Džonatana Francena ili Džojsa Kerola Outsa – tako nešto bi zaista bilo nezamislivo.

Drugo: dodela Oskara je komercijalni medijski događaj. Ona, pre svega ima jak uticaj na američko bioskopsko tržište. Osim toga, prenos ceremonije dodele je postao toliko važan medijski spektakl da sve drugo – pa i nagrađeni filmovi – dospeva u drugi plan.

I treće: izveštavanje uoči dodele Oskara je poprimilo već apsurdne dimenzije.

Holivudska produkcija je u centru pažnje

Oskar ne govori ništa o stanju svetske kinematografije. Na osnovu njega ne možemo pratiti tokove svetskog filma, rad inovativnih stvaralaca sa drugih kontinenata i iz drugih zemalja. A to se često zaboravlja.

To što je ove godine ponovo nagrađeno nekoliko dobrih i umetnički interesantnih filmova sa engleskog govornog područja, ne pobija tu tezu. „Pod lupom“ je dinamično insceniran film o dve važne teme: o skandalu sa seksualnim zlostavljanjem u katoličkoj crkvi i o investigativnom novinarstvu. „Povratnik“ je grandiozan film o prirodi; šest Oskara za „Pobesnelog Maksa“ i nagrade za filmove kao što su „Ex Machina“ ili „U mojoj glavi“ usmeravaju pažnju javnosti na čarobnjake filmskog zanata velikih američkih studija.

Ali, da li nam te nagrade govore nešto o vrednosti i umetničkom razvoju filma? Ne – osim, o razvoju američkog filma. Koji nije nevažan.

Svet Oskara je drugde. On skreće pažnju svetske javnosti na društvene probleme. Na odnos prema crnoputim glumcima ove godine – i na probleme u Sjedinjenim Američkim Državama. To je voditelj manifestacije Kris Rok naglasio svojim insinuacijama i ponekad otrovnim komentarima.

O promeni klime i ubicama devojaka

Leonardo di Kaprii je gledaocima pred TV-ekranima skrenuo pažnju na probleme u svetu koje donose klimatske promene, a neki su, zahvaljujući Oskaru za najbolji dokumentarni film koji je dobilo pakistansko ostvarenje „Devojka u reci“ prvi put saznali za ubijanje devojčica na Potkontinentu.

Sada se o tome govori i to je zasluga Oskara. Osim toga, tu je i spektakl sa zvezdama na crvenom tepihu. To je, uostalom, za većinu gledalaca glavni razlog zbog koga uključuju televizore. Oskar se dobitnicima komercijalno svakako isplati. Ali, on nije Nobelova nagrada za film.