Ostavština 11. septembra

Dvanaest godina nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, u Njujorku se u nebo, na mestu gde su nekad stajali neboderi Svetskog trgovinskog centra, uzdiže jedan novi toranj. „Graund zirou“ je odavno izgrađen. Navodni planer tih napada Osama bin Laden je mrtav. Američka vojska se povukla iz Iraka, a povlačenje iz Avganistana planirano je za 2014.

Ostala je bezbednosna politika koja od tada dominira mislima i delima američkih vlada. „Tokom 1990-ih godina, u SAD je primat imala ekonomija“, kaže stručnjak za političke nauke iz Centra za američke studije u Hajdelbergu Martin Tunert. To se nakon napada naglo promenilo. „Nakon toga prvenstvo je dobila bezbednost. Uz neke izuzetke, tako je i danas“.

Korene ratova uz pomoć bespilotnih letilica ili nadzor tajnih službi nad svim i svačim treba tražiti u merama koje su Amerikanci preduzeli nakon 11. septembra.

„Rat protiv terorizma“

Otkako je bivši američki predsednik Džordž V. Buš, ubrzo nakon tih napada objavio „rat protiv terorizma“, tajnim službama osetno su porasli budžeti. Budžet za ukupno 16 tajnih službi se, kako navodi „Vašington post“, od 2001. udvostručio – na 52,6 milijardi dolara. Zatim je, zahvaljujući otkrićima bivšeg radniku američke službe NSA Edvarda Snoudena, svet saznao i da tajne službe nadgledaju komunikaciju svuda po svetu.

Osnivanjem Ministarstva za zaštitu otadžbine 2002. godine, nastao je treći najveći državni ured Sjedinjenih Država. Glavni zadatak oko 200.000 službenika jeste zaštita američkih građana od terorističkih pretnji. Izdaci za američku vojsku su se od 2001. sa 312,74 milijardi dolara popeli na 682,45 milijardi u 2012. To je pre svega posledica ratova u Avganistanu i Iraku koje je SAD tamo vodio pod parolom „rat protiv terorizma“.

SAD nakon 11. septembra nisu povećale samo svoje tajne službe, istražne organe i borbene jedinice i međusobno ih bolje povezale, već su u velikoj meri i proširena njihova ovlašćenja. Jedan od osnova za to je bio zakon (Patriot Act) koji je usvojio Kongres 25. oktobra 2001. pod uticajem napada iz septembra te godine.

Taj savezni zakon trebalo je da bude vremenski ograničen, ali nakon njegovog usvajanja, Kongres je više puta produžavao njegov rok važenja. Značajni delovi tog zakona, koji u velikoj meri ograničava građanska prava, i dalje su na snazi. Tako je snagama reda i mira i tajnim službama omogućeno nadgledanje telefonske i internet-komunikacije kao i kontrola finansijskih transakcija, uglavnom bez sudskog naloga. U drugim slučajevima, od sudova se očekuje ili ih se čak na to obvezuju, da odobravaju zahtjeve tužiocima čim bi se slučaj našao u sferi opšteg interesa borbe protiv terorizma. Uz to, uveden posebni krivični zakon na osnovu kojeg strani državljani osumnjičeni za terorizam mogu, ako treba i bez sudskog naloga ili podizanja tužbe, da budu pritvoreni na neodređeno vreme, na primer u logoru Gvantanamo.

Nadgledanje, mučenje, internetski rat, ciljana ubistva

S rastom moći tajnih službi i vojske promenile su se i metode rada. Poznati su slučajevi mučenja iz Gvantanama i u logorima i zatvorima u Avganistanu i Iraku.

S obzirom na to da se terorizam nakon 11. septembra decentralizovao, američke borbene snage koncentrirale su se na asimetrično vođenje rata, kaže Martin Tunert. S tim u vezi nalaze se i ciljana ubistva, u kojima su bez sudskog procesa u prvom redu likvidirani protivnici koji su smatrani potencijalnom opasnošću.

U međuvremenu su preventivni napadi američke vojske postali gotovo sami po sebi razumljivi. „Legitimnost preventivnih akcija se sve više prihvata“, kaže Peter Rudolf, stručnjak za SAD iz nemačke Fondacije privreda i politika. „Rat u Iraku se pre svega pravdao time da se radi o isključivanju neke moguće buduće opasnosti. Tu logiku sledi i upotreba bespilotnih letilica“.

Predsednik Barak Obama je upotrebu bespilotnih letilica, s čijim je korišćenjem započeo njegov prethodnik Džordž V. Buš, značajno proširio. Zbog toga je od 2004., prema nezavisnim izveštajima, u pograničnom području između Avganistana i Pakistana poginulo 3.500 ljudi, među njima na stotine civila. Te su letilice bile su upotrebljene i u Jemenu i u Somaliji.

Bezbednosnopolitički instrumenti i metode koji su nakon 11. septembra ustanovljeni i strateški dalje modifikovani, i danas su u repertoaru američke bezbednosne politike. Iako predsednik Obama te metode u budućnosti želi bolje da reguliše, malo je verovatno da će SAD u budućnosti od njih odustati.

Autori: Sven Pele / Snjezana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković