Osveta, otrov i obaveštajci
8. mart 2018.
Polako postaje jasnije sa kojom supstancom je Sergej Skripal došao u dodir pre nego što je izgubio svest. Britanske vlasti su otkrile tragove nervnog gasa i sada istražuju slučaj kao pokušaj ubistva. Najvažnije pitanje je da li su bivši obaveštajac i njegova ćerka bili žrtve trovanja i to metodom koja nosi ruski pečat.
Njih dvoje su „ciljano otrovani", rekao je šef britanske antiterorističke policije Mark Rouli. Uz to se kasnije ispostavilo i da je i jedan policajac takođe u kritičnom stanju.
Sergej Skripal je odavao imena ruskih agenata britanskoj službi MI6 tokom svoje karijere na mestu oficira ruske vojne obaveštajne službe. Zbog toga je u Rusiji osuđen na 13 godina zatvora. Međutim, oslobođen je pre vremena u razmeni zarobljenih obaveštajaca i dobio azil u Velikoj Britaniji. Moguće je da je cilj napada na njega bila osveta.
Čovek na klupi u parku
Gledao je u nebo, čudno, tamo amo pokretao ruke. Na njega je bila naslanjena mlada žena koja je izgledala kao da je bez svesti. Tako su scenu opisali svedoci koji su pronašli bivšeg agenta i njegovu ćerku Juliju na klupi u britanskom gradiću Salisberi na jugu Engleske.
Istražitelji su pretpostavili da su 66-godišnji Skripal i njegova ćerka bili otrovani. Njih dvoje se još uvek nalaze „u kritičnom stanju".
„Ako je sve tako loše kao što izgleda, onda je to još jedan u nizu zločina koji možemo da pripišemo Rusiji", rekao britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson u utorak.
Ako je to tako, zbog čega Skripal nije napadnut još dok je bio iza rešetaka u Rusiji? Ili je napad imao za cilj da zastraši druge agente koji bi mogli da promene stranu? Još uvek nije izvesno da je Skripal bio žrtva svojih nekadašnjih drugova, ali, mnogi u Velikoj Britaniji sumnjaju baš na to, jer sećanja na slične slučajeve su i dalje živa.
Smrtonosna šolja čaja
Bio to je samo gutljaj zelenog čaja, bez šećera, pre hladan nego topao, koji je Aleksandra Litvinjenka koštao života. Nekadašnji agent FSB-a je prebegao u London 1999. pod okriljem MI6 i oštro kritikovao Kremlj.
Litvinenko se 1. novembra 2006 sastao sa bivšim kolegama obaveštajcima, koji su mu ponudili čaj u baru jednog hotela. Tokom noći, Litvinenku je pozlilo, povraćao je, imao teškoća sa disanjem. Njegovo stanje je nastavilo da se pogoršava i u bolnici. Tek nakon njegove smrti tri nedelje kasnije, lekari su ustanovili da je Litvinjenko otrovan radioaktivnim polonijumom 210.
Nakon istrage koja je trajala gotovo deset godina, britanski istražitelji su zaključili da je ruski predsednik Vladimir Putin „verovatno lično odobrio" ubistvo svog kritičara. Međutim, nisu bili u stanju da isporuče čvrste dokaze.
Cigara sa botoksom
U doba hladnog rata, obaveštajne službe i Istoka i Zapada eksperimentisale su sa otrovom. Na jednom saslušanju pred američkim senatom 1975, pomenut je pištolj CIA koji je navodno ispaljivao majušnu strelicu od zamrznutog otrova. Teoretičari zavere na internet forumima iscrpno diskutuju o tome da li su takva oružja ikada upotrebljena.
Jasno je da su i zapadne službe planirale ubistva otrovom. U Vašingtonu su ipak na listu za odstrel radije stavljali neprijateljske moćnike, a ne izdajnike u sopstvenim redovima. Potencijalne mete bili su Patris Lumumba iz Konga ili Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici.
Jedna cigara sa nervnim otrovom – botoksom – bila je namenjena da ubije Fidela Kastra. Kao i jedan milkšejk od čokolade obogaćen otrovnom pilulom. Bilo je i mnogo drugih pokušaja – mašta američkih agenata nije poznavala granice kada se radio o planovima za atentant na Kastra, komunističkog vođu koji vladao pred nosem Sjedinjenih Država.
Ricin na vrhu kišobrana
Oružje kojim je navodno ubijen bugarski disident Georgij Markov 1978. podseća na pronalazak koji bi mogao da se pojavi u filmu o Džejmsu Bondu. Markov, koji je prethodno prebegao u London, na mostu Vaterlo odjednom je osetio ubod u nogu. Tri dana kasnije bio je mrtav.
Na vrhu kišobrana kojim je navodno uboden nalazila se kuglica sa ricinom prečnika dva milimetra. Još uvek nije jasno ko se krije iza atentata. Ipak, sasvim je jasno da je tadašnjem komunističkom režimu u Bugarskoj Markov bio trn u oku.
Ubistva uz pomoć otrova dešavala su se i na nemačkom tlu. Krajem 50-tih, agent KGB-a Bogdan Stašinski ubio je dvoje ukrajinskih nacionalista posebnimn pištoljem tako što je iz neposredne blizine u lice prskao otrovni cijanid. Kada je Stašinski kasnije prebegao na Zapad, na početku mu niko nije verovao. Njegova priča je isuviše podsećala na jeftine špijunske trilere.
VX i rakete
Vraćamo se u sadašnjost: na aerodromu malezijske prestonice Kuala Lumpur u februaru 2017. umro je Kim Džong Nam, polubrat severnokorejskog diktatora Kim Džong Una. Dve žene su mu lice natrljale VX, bojni otrov koji napada nerve i izaziva prekid disanja. Američki istražitelji su sada već sigurni da je ubistvo izvedeno po nalogu iz Severne Koreje. Kim Džong Nam je prethodno pao u nemilost kod svog polubrata.
Severna Koreja nije jedina država koja ciljano i bez suđenja ubija pojedince. U njih spadaju Rusija, Sjedinjene Države i Izrael koje ubijaju osumnjičene za terorizam. Ubijanje bespilotnim letilicama ili raketama je manje diskretno nego atentat otrovnom pilulom – ali ne privlači toliko pažnje.