„Otac nacije“ ili „ideolog zla“?

U senci katastrofalnih poplava, vest o smrti Dobrice Ćosića u BiH nije izazvala posebne reakcije, a priča o „duhovnom ocu nacije“ u medijima šturo je tretirana. Jedan od retkih političara koji su se u nedelju osvrnuli na vest o smrti Dobrice Ćosića bio je predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik. „Akademik, državnik, pisac, politički i nacionalni teoretičar, a nadasve veliki čovek, Dobrica Ćosić, svojim radom i delom ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, političkom životu, ali i samom narodu“, ocenio je Dodik.

Agencija Tanjug iz Srbije podseća da je Dobrica Ćosić bio jedan od autora Memoranduma SANU (Srpska akademija nauke i umetnosti) u kojem je analizirana situacija u Jugoslaviji i da je Memorandum krajem osamdesetih godina naišao na „burne reakcije u celoj zemlji“. „Ćosić se smatra za idejnog začetnika Srpske demokratske stranke u Kninu i istoimene stranke u BiH, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina“, navodi ta agencija. U biografiji koju objavljuje većina medija iz Srbije navodi se i da je Ćosić bio „simbol srpske književnosti dvadesetog veka“, „nacionalni teoretičar“ i bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Takođe, ističe se da je Dobrica Ćosić bio jedan od retkih koji su se usprotivili smeni Aleksandra Rankovića 1966. godine i da je bio prvi srpski intelektualac koji je predlagao podelu Kosova. U Hrvatskoj je Dobrica Ćosić označen kao „ideolog srpskog nacionalističkog pokreta“, dok su u BiH mišljenja o liku i delu bivšeg predsednika SRJ podeljena. O književnim delima Dobrice Ćosića u BiH se nakon proteklog rata malo raspravljalo. Izuzetak je Ćosićeva knjiga „Bosanski rat“, objavljena 2012. godine. Pisana u formi dnevničkih zapisa, ta knjiga, između ostalog, osporava učešće Srbije u ratu u BiH i genocid u Srebrenici.

Ćosićev „Bosanski rat“

Govoreći o knjizi „Bosanski rat“ direktor sarajevskog Instituta za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i međunarodnog prava Smail Čekić kaže da su „Ćosićeve ideje imale veliki uticaj i odlučujuću ulogu u svemu što je srpska nacionalno-državna politika činila na destabilizaciji i konačnom pokušaju uništenja BiH“. „Ćosić u svojoj knjizi iznosi svoju istinu događaja u BiH krajem 20. stoleća i on čak na više mesta izlaže 'srpsku istinu' o bosanskom ratu. On zapravo falsifikuje, manipuliše, obmanjuje, slobodno možemo reći laže, jer on je srpski Gebels i laže s ciljem“, kaže Čekić.

Sarajevski novinar i pisac Ahmed Burić prisetio se da je Ćosić u svom romanu „Deobe“ zapisao; „Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije“. U komentaru za Al Džaziru Burić, takođe, podseća da je Dobrica Ćosić bio „autor teze o 'humanom preseljenju', tom sramnom eufemizmu za etničko čišćenje i strašne zločine u ratovima na području bivše Jugoslavije“.

„Smrt Dobrice Ćosića nije obična smrt, jer nas je Ćosić u svom dugom životu toliko 'zadužio' da bi se njegova smrt mogla tretirati kao konačan kraj jednog od najmračnijih razdoblja u istoriji ovih prostora“, kaže za Dojče vele novinar iz BiH Đorđe Krajišnik. „Malo je pisaca koji su kao Dobrica Ćosić toliko direktno, ideološki potpirivali razaranja, smrt i zločine. Malo je pisaca koji su jednu kulturu učinili toliko mitomanskom i toliko je očistili od svih 'stranih tela', da je ona u jednom trenutku sasvim podivljala i krenula u opštu destrukciju“, kaže Krajišnik.

Balkansko „lice zla“

Novinarka iz BiH Nidžara Ahmetašević tvrdi da je Dobrica Ćosić bio „jedno od lica zla na Balkanu“. „Pod njegovim uticajem razvila se nacionalistička ideologija koja je tokom devedesetih odnela na desetine hiljada života širom prostora koji se nekada zvao Jugoslavija. Još gore, ta ideologija se širila kao opasna, teško izlečiva, zarazna bolest. Srpski nacionalizam, kojem je ideolog bio Ćosić, bio je opravdanje za sve nacionalizme koji su se rađali i jačali ohrabreni rečima lažnih intelektualaca, političara i medija kojima je jedina uloga bila podsticati na mržnju“, kaže Nidžara Ahmetašević.

„Volela bih da je s njim nestalo i zlo koje je kreirao zajedno sa svojim istomišljenicima, da zajedno s njim bude pokopana njegova ideologija, ali se bojim da to zlo ostaje da živi i nakon njega i da je pred nama duga i teška borba protiv nacionalizma“, ističe Nidžara za Dojče vele.

U Srbiji se o Dobrici Ćosiću drugačije govori. Aktuelni ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac kaže da je „srpska kultura izgubila najautentičnijeg autora srpske golgote“ dok je društvena scena ostala bez „istaknutog antifašističkog borca“. Lider Demokratske stranke Dragan Đilas, između ostalog, smatra da je Ćosić ostavio „neizbrisiv trag u kreiranju i sagledavanju srpske političke realnosti“. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao da su mu saveti Dobrice Ćosića „uvek bili dragoceni u vođenju državne politike“.

Memorandum SANU

Dobrica Ćosić će ostati zapamćen i po rečima koje je izgovorio pristupajući 1970. godine Srpskoj akademiji nauka i umetnosti; „Srpski narod je dobijao u ratu, a gubio u miru“. U to vreme Ćosić se zalagao za temeljitu promenu položaja Srbije u bivšoj SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija). Za srpsko rukovodstvo koje je prihvatilo Ustav bivše SFRJ iz 1974. godine tvrdio je da je „vazalno“, jer je Ustav davao veću autonomiju bivšim jugoslavenskim republikama, ali i autonomnim pokrajinama unutar Srbije.

Ćosić je i jedan od autora Memoranduma SANU iz 1986. godine koji je imao dalekosežan uticaj na obnovu i razvoj srpskog nacionalizma. U tom dokumentu se, između ostalog, tvrdi da granice Srbije nisu u skladu sa etničkim sastavom i da ih zato treba prekrajati. U Memorandumu je iznesena i teza o „ugroženosti srpskog naroda“ u bivšoj SFRJ. Memorandumske ideje je devedesetih godina pokušao provesti u delo bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je u Haškom sudu potom optužen za genocid i druge najteže ratne zločine počinjene na području bivše SFRJ.