Ovlašćeni za kljukanje zatvorenika

Sablasna tišina u rano jutro u zatvoru Gvantanamo bej na Kubi. Nalazimo se u bloku B i gledamo u tamni prolaz. Vojnici patroliraju, bez reči obilaze ćeliju za ćelijom, kratko gledaju unutra i idu dalje. A onda odjednom vidimo ruku koja kroz otvor na ćelijskim vratima pruža praznu flašu. Čuvar je uzima i sklanja. Ta ruka je sve od zatvorenika, što smo uspeli da vidimo tokom obilaska Gvantanama upriličenog za novinare.

Vojnici, naravno, prate novinare u stopu. Paze da vidimo samo ono što žele da pokažu. Na kraju su svi snimci našeg kamermana prekontrolisani. Lica i određene bezbednosne mere ne smeju biti snimljeni ili fotografisani. A 166 zatvorenika, koliko ih ima u ovom zatvoru, ni slučajno.

Natrag u blok B: Tačno u pet sati čuje se poziv na molitvu. Svi zatvorenici mole u svojim ćelijama. Mi ne znamo koliko ima ćelija. Znamo samo da su svi zatvorenici u ovom bloku smešteni u samice. Oni svoje ćelije mogu napustiti samo retko i to u lisicama i pod strogom kontrolom.

Čuli Obamin govor

Ipak: Brojni zatvorenici su čuli poslednje primedbe Baraka Obame da želi ubrzati zatvaranje Gvantanama, kaže komandant zatvora, pukovnik Džon Bogdan. „Čini se da je reakcija pozitivna“, kaže Bogdan. To nam potvrđuje i Zak koji radi u Gvantanamu poslednjih osam godina i ne želi da otkrije svoje puno ime. On je savetnik rukovodstva zatvora i očito ima najviše kontakta sa zatvorenicima. Njihova reakcija na govor bila je dobra, kaže nam on: „Ponovo su dobili nadu. I veruju da će se nešto dogoditi.“

To se nije odrazilo na stroge mere bezbednosti koje vladaju u zatvoru. Zatvorenici žive u malim ćelijama sa prozorskim oknom, skoro svi borave u samicama. Oni su i kada je reč o ličnim stvarima upućeni na svoje čuvare – vezani su, kada žele da gledaju televiziju, da se tuširaju ili su prisilno hranjeni. Svaki njihov pokret se nadzire.

Od 166 zatvorenika u Gvantanamu više od stotinu trenutno odbija da uzima hranu. Ta tendencija se povećava. Više od 40 ih biva prisilno hranjeno, uz mučenje kako tvrde zatvorenici i njihovi advokati. Niko nije želeo da nam otkrije da li su među štrajkačima glađu i petorica optuženih za organizaciju terorističkih napada na Njujork i Vašington.

Do zaoštravanje situacije oko štrajka glađu doveo je nasilni sukob između čuvara i zatvorenika. Zatvorenici su optužili rukovodstvo logora da su se prilikom pretresa ćelija odnosili prema Kuranu bez poštovanja. Rukovodstvo zatvora to negira. Grupa od 13 zatvorenika, koje čuvari prisilno hrane, izrazila je negodovanje u otvorenom pismu kao i nepoverenje prema vojnim lekarima.

Vojni lekari opravdavaju kljukanje

Lekari brane prisilno hranjenje; kažu da se radi o životu zatvorenika. Oni bi, kako navode lekari, mogli čak i u trenutku kada se nalaze vezani na stolici da bi bili kljukani, mogli još uvek da odluče da hranu uzimaju dobrovoljno. Stoga rukovodilac lekarske službe u zatvoru, koji želi da ostane anoniman, kaže: „Sve se menja iz dana u dan. Neki pacijenti ujutro uzmu hranu bez otpora, a onda kasnije odluče da ne uzimaju hranu. I postoji šačica pacijenata koje čuvari moraju čvrsto držati.“

Pokazuju nam stolicu na kojoj sede zatvorenici kada su prisilno hranjeni. Reč je o sivoj stolici od čvrstog materijala. Naslonjača se blago naginje natrag. Prilikom pružanja otpora zatvorenicima mogu biti vezane ruke i noge. Moguće je također i fiksiranje glave. Potom im cevčica kroz koju se ubrizgava tečna hrana bude provučena kroz nos.

Ujedinjene nacije ovaj postupak smatraju mučenjem. Pukovnik Bogdan brani spornu praksu rečima da je prisilno hranjenje „etablirano kao legalan i trajan postupak koji su uveli političari“. On kaže da nema problem s tim da sprovodi zadatke koje su mu dali političari.

U zatvorskoj kuhinji – kao da je drugi svet. Lepo miriše. Šefica kuhinje ne želi da govori o štrajku glađu. Ona i dalje svakog dana sprema doručak, ručak i večeru za 166 zatvorenika – dakle kao da štrajk ne postoji. S ponosom pokazuje osam različitih jela između kojih zatvorenici mogu da biraju. Želi da i mi probamo hranu. Ovde svi treba da budu zadovoljni, kaže, i vegetarijanci i oni koji jedu meso.

Zahtevi Obami

U Gvantanamu susrećem i Paradis Kebriaei, koja radi kao advokatica u Centru za ustavna pravas. Ovaj Centar se neprestano bori za zatvaranje Gvantanama i protiv prisilnog hranjenja. Kebriaei je upravo srela trojicu zatvorenika koje brani, a koji štrajkuju glađu. „Oni su u veoma lošem stanju, skoro da ne mogu hodati“, kaže ona i dodaje da su na njenim klijentima ostali samo kost i koža.

Ova pravnica je svoje zahtjeve uputila direktno predsedniku Obami. „Krajnje je vreme da nakon njegovih reči dođu i dela." Većina zatvorenika bi mogla odmah napustiti zatvor – američke bezbednosne službe su već odavno preporučile da oni budu pušteni. „U svom govoru Obama nije naveo vremenski okvir za proveru zatvorenika. Mi želimo da on pre svega bude precizan i jasan i da saslušanja odmah počnu. Inače će stvari postati još gore i ljudi će umreti“, kaže Kebriaei.

Veliki broj od 166 zatvorenika dolazi iz Jemena. Obama je tek nedavno ponovo ponudio da oni budu vraćeni u Jemen. Sve je više naznaka da bi jemenski zatvorenici narednih meseci mogli da budu vraćeni u domovinu. Bio bi to važan delimični uspeh za predsednika na putu ka zatvaranju Gvantanama.

Kada smo napuštali Gvantanamo na aerodromu smo videli Air Force One, avion koji koristi predsednik. Kasnije smo saznali da je u iznenadnu posetu došao republikanski senator džon Mekejn u čijoj je pratnji bio šef Štaba Bele kuće. Proklamovani Obamin protivnik je već istog dana uputio saopštenje u kojem je naglasio da je zatvaranje Gvantanama „u nacionalnom interesu“.

Autori: Gero Šlis / Zorica Ilić
Odg. urednik: Nemanja Rujević